Starović: Crvene linije Srbije sasvim jasne i tu ne može biti promena

Crvene linije Srbije su sasvim jasne i tu nikakvih promena ne može i neće biti kada je u pitanju usaglašavanje sa spoljnom politikom EU, izjavio je ministar za evropske integracije Nemanja Starović u intervjuu za Večernje novosti.

Upitan da li je put ka Evropskoj uniji uslovljen odricanjem od sopstvene spoljne politike, ali i od Kosova i Metohije, Starović je jasan:

„Kao što sam rekao, crvene linije Srbije su sasvim jasne i tu nikakvih promena ne može i neće biti, sve dok politika koju usmerava i simbolizuje predsednik Aleksandar Vučić ima većinsku podršku našeg naroda. Što se usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU tiče, naša je obaveza da postepeno podižemo nivo usaglašenosti sve do dana kada postanemo punopravna država članica EU. Mi se držimo toga i u prethodnih godinu dana smo podigli tu stopu za petnaestak procentnih poena, uprkos tome što nismo pristupili nijednom paketu sankcija protiv Ruske federacije“, naglašava ministar.

Iako otvaranja novih pregovaračkih poglavlja nije bilo poslednje četiri godine, Starović navodi da se ne bi složio s ocenom da je proces integracije Srbije u EU zamrznut.

„Naime, mi realizujemo našu Reformsku agendu zadovoljavajućom dinamikom i shodno tome povlačimo sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Prošle godine Srbija je postala deo SEPA, jedinstvenog prostora za plaćanje u evrima, razvijamo zelene koridore i učestvujemo u mnogim inicijativama kojima se integrišemo u evropsko tržište. Sve to, nažalost, nije valorizovano formalnim otvaranjem Klastera 3 zbog protivljenja pojedinih članica, uprkos pozitivnoj preporuci Evropske komisije koja je jedina vlasna da oceni da li Srbija to zaslužuje“, kazao je Starović u razgovoru za Večernje novosti.

On smatra da za trenutno stanje na relaciji Srbija - EU preovlađujuća odgovornost nije na zvaničnom Beogradu.

„Odnosi Srbije i EU su regulisani Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i našim pregovaračkim okvirom u procesu pristupanja. U tom smislu, postoji zdrav radni i partnerski odnos sa mnogobrojnim ljudima iz EU administracije. Što se poslanika EP tiče, njih je ukupno 720 i većina se ne bavi Srbijom. Što se uslovljavanja tiče, mislim da su već svima jasne one crvene linije koje Srbija ne može da pređe, a koje omeđavaju našu borbu za odbranu teritorijalnog integriteta, na principima vojne neutralnosti i političke nezavisnosti“, ističe ministar.

Na pitanje koliko je politika „balansiranja“ između EU, Rusije i Kine realno održiva, ministar kaže da misli da je spoljna politika koju Srbija vodi u poslednjih više od 10 godina dobro promišljena, zasnovana na čvrstim principima i samim tim predvidiva, kao i da je prošla test vremena donoseći opipljive rezultate.

„Nemam nikakve sumnje u to da mnogi u pojedinim državama članicama očekuju promenu magistralnog pravca srpske spoljne politike, ali uopšte nisam siguran da bi čak i tako nešto otvorilo put ka ubrzanom članstvu u EU. Pogledajmo samo primer Severne Makedonije, kojoj ni pristupanje Natou, te promena ustavnog imena države i udovoljavanje brojnim drugim zahtevima nisu pomogli da otkoči put ka članstvu u EU“, rekao je Starović.

Upitan da li Srbija ima jasan „plan B“ i šta je alternativa članstvu u EU, ako evropske integracije ostanu blokirane još pet ili deset godina, Starović kaže da EU predstavlja prirodni okvir za dalji razvoj Srbije.

„To je realnost koja proističe iz naše istorije, geografskog položaja, povezanosti privrednih struktura i potrebe da našem narodu obezbedimo da 21. vek bude konačno vek mira. Takođe, moramo razumeti i to da ne bismo bili u mogućnosti da postignemo značajne rezultate na planu privrednog razvoja, izgradnje infrastrukture i podizanja životnog standarda građana u poslednjoj deceniji, da nismo za sve to vreme bili na putu ka članstvu u EU. Ne verujem stoga da postoji kredibilna alternativa nastavku integracije Srbije u EU. Uz puno razumevanje za sva razočaranja, pa i ogorčenost koje mnogi ljudi s pravom osećaju zbog licemerja i dvostrukih standarda kojima smo često izloženi, mislim da donosioci političkih odluka nemaju prava na emotivni pristup i moraju se voditi odgovorno prema budućnosti države i naroda“, zaključuje ministar za evropske integracije.