Nepristojna ponuda iz Brisela: Da li su izmenama u Poglavlju 35 vrata EU zatvorena za Srbiju?

Srbija Kosovo EU
Izvor: Sputnjik

U aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, kada se odmeravaju snage velikih sila u novom međunarodnom poretku, Evropskoj uniji bi najviše odgovaralo da se kosovsko pitanje što pre reši, i to onako kako je u njihovom najvišem interesu - defakto priznanjem Srbije. Otuda, kako ukazuju stručnjaci, i ideja da se briselski sporazum od prošlog februara i Aneks iz Ohrida, koji podrazumeva suverenost Kosova i članstvo u međunarodnim organizacijama, uvrste kao obavezujući u pregovarački okvir Srbije ka EU. Iako ova odluka za mnoge nije iznenađenje, ona svakako dovodi u pitanje dalji pregovarački proces Srbije i otvara pitanje -želi li EU uopšte Srbiju?

Ministri spoljnih poslova EU juče su bez rasprave potvrdili izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma koji su sa Prištinom postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu.

Uključivanjem tih sporazuma u Poglavlje 35, EU pokušava da od Srbije iznudi priznanje Kosova, tražeći da zaboravi na "crvene linije" o kojima zvanični Beograd govori od predstavljanja francusko-nemačkog plana, kako bi nastavila svoj put ka članstvu.

“Srbija treba u potpunosti da primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji sa Kosovom, u skladu sa aneksom o implementaciji, dogovorenim 18. marta“, navodi se u usvojenom tekstu.

U dokumentu se kaže i da će se „sve rasprave vezane za primenu sporazuma odvijati u okviru dijaloga pod okriljem EU“.

Koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragiša Mijačić poručio je da nije iznenađenje da je Ohridski sporazum postao deo Poglavlja 35.

"Odluka da se Sporazum iz Ohrida i pre toga iz Brisela, takozvani sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uvrsti u pregovaračko poglavlje 35 definisana je samim Ohridskim sporazumom. To je trebalo da se implementira odmah nakon prihvatanja Ohridskog sporazuma, a to se desilo prošle godine 18. marta, tako da nije iznenađenje da je to postalo formalna obaveza Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji", rekao je za Kosovo onlajn Mijačić.

Dodao je da zaista nikoga ne treba da čudi zašto je do toga došlo.

"Na kraju krajeva, sama Srbija se obavezala da će implementirati Sporazum, otuda i ova obaveza u okviru Poglavlja 35, zbog čega tamo stoji da će se implementirati ono na šta se Predsednik obavezao", zaključio je Mijačić. 

Državni sekretar u ministarstvu odbrane Nemanja Starović takođe kaže da ova odluka ne predstavlja nikakvo iznenađenje budući da već mesecima, kako navodi, svedočimo najavamo da će do tako nečega doći. Međutim, podvlači za Kosovo onlajn da je u pitanju jednostrana odluka na koju Srbija nije mogla da utiče.

"Moramo imati u vidu nekoliko stvari, a pre svega da se radi o jednostranoj odluci ministara spoljnih poslova EU, dakle o kojoj Srbija nije konsultovana i na koju nije mogla da utiče. Izmenom pregovaračkog okvira za Poglavlje 35 oni zapravo pokušavaju da nametnu Srbiji obaveze koje ona ni u kom slučaju nije prihvatila", kaže Starović .

On onjašnjava da navođenjem samog Ohridskog sporazuma, a bez rezervi i ograda iznetih od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom samog zaključivanja tog sporazuma i neposredno nakon njega, u potpunosti u skladu sa Bečkom konvencijom i diplomatskim odnosima, Srbiji se, nameću obaveze koje nije prihvatila.

“Čak i kada govorimo o onim obavezama koje nisu obuhvaćene sa te dve rezerve i dve crvene linije, a koje podrazumevaju naše nepristajanje na priznanje Kosova i članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama UN i svim agencijama UN, čak i mimo svega toga, nema ni govora o nečemu što bi moralo biti sasvim jasno sa aspekta zdravog razuma, a to je da ni jedna od obaveza koje je Srbija prihvatila ne može da dođe na red bez prethodnog ispunjavanja onoga na šta se Priština obavezala pre sada već više od 11 godina - formiranje ZSO", kaže Starović.

Dodaje da se to u izmenjenom tekstu pregovaračkog okvira “na jedan prilično nemušt način spominje samo kroz rečenicu” - da će se pitanje implementacije Ohridskog sporazuma dalje rešavati kroz Briselski dijalog.

“U praksi, dakle, ova odluka ministara spoljnih poslova EU neće dovesti do bilo kakvih suštinskih promena, predstavljaće svakako još jednu prepreku na putu Srbije ka članstvu Srbije u EU, ali, nažalost, tih prepreka ni do sada nije manjkalo. Prosto, kao što je negde i do sada bilo, o tome da li će nam vrata za članstvo biti otvorena kada i na koji način odlučivaće se pre svega u Briselu. Dakle, ništa novo", kaže Starović.

Diplomata Zoran Milivojević takođe smatra da uključivanjem Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 EU pokušava da silom nametne Srbiji da taj sporazum postane za nju obavezujući. Kako ističe za Kosovo onlajn, time postaje jasna pozicija EU - da više nije statusno neutralna i da se opredelila na pritisak na Srbiju da prizna tzv. novu realnost, odnosno da prihvati defakto priznanje Kosova.

Istakao je da se to jasno vidi u članu 2 i 4, podsećajući da se u članu 2 traži da Srbija prihvati suverenost i teritorijalni integritet u skladu sa Poveljom UN i da da prednost principu samoopredeljenja međunarodnog prava u odnosu na druge principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To je, konstatuje, jasan putokaz prema defakto priznanju.

Sa druge strane, napominje da se u članu 4 traži da Srbija dozvoli pristup Kosova međunarodnim organizacijama bez izuzetka, a to uključuje UN i organizacije sistema UN.

Zbog toga, zaljučuje, postoje rezerve Srbije na Ohridski sporazum, te ga ne smatra obavezujućim.

"Uključenje u Poglavlje 35 je pokušaj da se Srbiji silom nametne da je Ohridski sporazum za Srbiju obavezujući i da bude uslov za pristupne pregovore, odnosno za pristupanje EU u budućem vremenu, kad to bude. To je sada potpuno jasno i to dovodi u pitanje dalji pregovarački proces jer to već ulazi u 'crvene linije' na šta Srbija nije spremna i o čemu nije moguće pregovarati sa Srbijom, jer mi imamo najmanje tri ograničenja - Ustav Srbije, opšte raspoloženje i stav većine u zemlji i na kraju, međunarodno pravo i Rezolucija 12 44, koja govori sasvim nešto drugo", naveo je Milivojević.

Ukazao je da EU ubacivanjem Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 sebe diskredituje kao posrednika u pregovorima o normalizaciji zato što se, kako ističe, statusno izjašnjava.

EU, objašnjava, ima mandat Generalne skupštine UN da podrži i pomogne pregovore o normalizaciji i da deluje kao statusno neutralna u dijalogu imeđu Srbije i Prištine.

"Na ovaj način ona (EU) se svrstava na jednu stranu i na ovaj način potvrđuje se ta politika dvostrukih standarda, podela i podrške Prištini i vladi Kurtija i svim njegovim merama i akcijama represije, negiranja prava u svakom smislu, što pokazuje i neuspeli referendum i stav srpskog naroda. Evropske velike sile, sad se vidi, negde su od početka podržavale ovu tezu i nisu bile nepristasne, podržavale su prištinsku stranu i odobravale mere i akcije prištinske strane da se uspostavi nova realnost na severu KiM i time utiče i na pregovarački proces Srbije i na rešavanje kosovskog pitanja", ukazuje diplomata.

Geopolitika trenutno daje prednost pritiscima na Srbiju, zapaža Milivojević dodajući da je u interesu mnogih da se kosovsko pitanje reši brzo i efikasno, dakle defakto priznanjem.

To je, kako kaže, u interesu zapadnih sila kada je reč o ratu u Ukrajini, o raspletu na globalnom planu, kao i o eventualnom sukobu za dominaciju u novom međunarodnom pretku.

Sa druge strane, "kopenhaški uslovi", vladavina prava, reforme i sve ono što nalažu poglavlja 23 i 24 je sada u drugom planu i u senci je politike, navodi diplomata.

"Evropska unija u ovom momentu daje prednost geopolitici i u politici EU, i prema nama, ali i prema nekim pitanjima u Evropi. U ovom trenutku dominira geopolitika, a ne 'kopnhaški uslovi' i ono što bi za nas trebalo da bude u prvom planu", rekao je Milivojević.

Međutim, diplomata naglašava da bez obzira na stav EU i njihove zahteve, "ni danas, ni sutra, ni bilo kada" Srbija neće razgovorati o ulasku u EU uz odricanje Kosova.

"To za nas nije tema, nama su Ustav, suverenitet i teritorijalni integritet, kao i stav većine važniji nego odricanje države od same sebe. Mislim da je manje važno kada će Srbija morati da ispuni svoje obaveze, već da oni nas time uslovljavaju i da time otvaraju suštinsko pitanje da li žele Srbiju u EU ", naglasio je.

Na pitanje da li ulaskom Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 zemlje koje ne priznaju Kosovo daju podršku da Kosovo postane članica UN, Milivojević naglašava da po tom pitanju postoji jedna vrsta pravne ekvelibistrike i politike.

Ukazuje da u Ohridskom sporazumu nema odrednice priznanje, ali da odrebe koje u tom dokumentu stoje stvaraju uslove za to.

"Tu je postignuta neka vrsta konsenzusa i sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, pri čemu je težište na Srbiji. Ako bismo mi priznali onda to njih ne bi obavezivalo, onda bi se oni na to oslonili i onda bi to tretirali isto kao i mi. Dakle, bez dejure priznanja to bi tretirali kao defakto priznanje i tako bi se i oni ponašali sa izgovorom da je to Srbija učinila. Ukoliko bi mi to učinili, mi bismo stvorili uslove da po modelu nemačkog aranžmana iz '74 godine stvorimo mogućnost da se Kosovo legitimiše i da stekne međunarodno pravni subjektivitet, a onda bi te zemlje delovale po jednom pragmatičnom modelu", kazao je Milivojević.

Ukoliko bi Srbija defakto priznala Kosovo, dodaje, ona bi otvorila prostor ka UN i dovela bi u pitanje Rezoluciju 12 44, a ne zemlje "nepriznavači".

"Ako matična država prizna nezavisnost svoje teritorije onda to menja situaciju i sve sada zavisi od nas", zaključuje diplomata.