Starović: Priština gura prst u oko aktuelnoj predsedničkoj administraciji SAD

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost izjavio je danas za Kosovo Onlajn da najava predsednika kosovske vlade Avdulaha Hotija, po kojoj će Priština nastaviti sa kampanjom potrage za novim priznanjima nezavisnosti kao i za članstvom u međunarodnim organizacijama, ukazuje na to da kosovski Albanci odustaju od nedavno obnovljenog dijaloga sa Beogradom.

Razlog za to bi valjalo tražiti u odbijanju Beograda, ali verovatno i dela međunarodne zajednice, da izađe u susret nerealnim, maksimalistički postavljenim ambicijama Prištine, koje se ogledaju u najavama njihovih zvaničnika, po kojima će obnovljeni proces dijaloga rezultirati priznanjem kosovske nezavisnosti od strane Beograda u narednih nekoliko sedmica, smatra Starović.

Suočeni sa nemogućnošću realizacije takve agende, ali i sa otvaranjem po njih nezgodnih tema, kao što je konačno formiranje Zajednice srpskih opština i regulisanje imovinskih prava, kosovski Albanci na ovaj način praktično odstupaju od pregovaračkog stola i efektivno blokiraju nastavak dijaloga, smatra on.

“Tzv. dvostruki moratorijum, koji podrazumeva zastoj u kampanji Beograda za povlačenje priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, ali i obustavljanje pokušaja Prištine da stekne nova priznanja i stupi u članstvo međunarodnih organizacija poput Uneska i Interpola, predstavlja ponudu koju je srpska strana upućivala više puta, a koja je prihvaćena tek nedavno, uoči vašingtonskog samita planiranog za 27. jun”, podseća on.  

S tim u vidu, smatra Starović, naprasno odustajanje od tog aranžmana predstavlja još jedan prst koji Priština gura u oko aktuelne predsedničke administracije SAD, a pre svega specijalnog izaslanika Ričarda Grenela.

“Svoj odnos prema Grenelovoj inicijativi, koja se bazirala prevashodno na unapređenju ekonomske saradnje, a što je i jedna od prvih tema koju su kandidovali evropski posrednici, prištinska strana je pokazala ničim utemeljenim povezivanjem te teme sa sopstvenim zahtevima za nekakvom ratnom odštetom. O tako nečemo je svakako besmisleno razgovarati, pošto rat na Kosmetu 1998-99. godine, ne računajući agresiju NATO-a, nije imao karakter međunarodnog oružanog sukoba, već obračuna naših snaga bezbednosti sa separatističkom gerilom terorista iz tzv. OVK”, rekao je Starović.

Hoti: Muhamet Mustafa vodiće razgovore o ekonomiji

Hoti: Muhamet Mustafa vodiće razgovore o ekonomiji

Izvesno je da obnova albanske kampanje neće uroditi nikakavim plodom, pošto su od 2015. godine naovamo izgubili gotovo sve bitke za članstvo u međunarodnim organizacijama, dok je Beograd uspeo da spusti broj priznanja kosovske nezavisnosti na ispod polovine od ukupnog broja članica Organizacije Ujedinjenih nacija, smatra on.

“Važno je da u ovom momentu reakcija zvaničnog Beograda bude suzdržana, ali u isto vreme i odlučna, čime ćemo jasno pokazati da ne pristajemo na dvostruke aršine, čuvajući pritom kredibilet koji smo kao konstruktivna i odgovorna strana u dijalogu izgradili prethodnih godina”, poručuje Starović.

Predvidivost koja odlikuje spoljnu politiku Beograda podrazumeva zasnovanost politike na principima i univerzalno prihvaćenim vrednostima, što nam ujedno daje za pravo da isti pristup zahtevamo i od svih ostalih koji su uključeni u pregovarački proces, tvrdi on u izjavi za Kosovo Onlajn.

S tim u vidu, srpska strana mora zahtevati reakciju evropskih posrednika, u najmanju ruku u vidu jasne osude novih jednostranih poteza Prištine, kao i podrazumevane isključive odgovornosti Prištine za sve neželjene posledice tih poteza do kojih bi moglo doći u narednom periodu, rekao je Starović.

Umesto podilaženja maksimalističkim očekivanjima domaće javnosti na Kosovu, kojima uopšte nisu upravljali prethodnih godina, već su ih u kontinuitetu podgrevali, albanskim liderima bi bilo pametnije da pažljivo poslušaju nedavnu izjavu Dejmona Vilsona, izvršnog potpredsednika veoma uticajnog Atlantskog saveta iz Vašingtona, u kojoj govori da je dijalog dve strane od velikog interesa za Beograd, ali da za Prištinu predstavlja imperativ bez bilo kakve alternative, zaključio je Starović.