Surlić: Glavni interes međunarodnih aktera da Samoopredeljenje ne bude na vlasti

Glavni interes međunarodnih aktera je da Samoopredeljenje ne bude na vlasti. Saveznici Prištine želeli bi da opozicione opcije dođu na vlast, ali se u ovom trenutku veoma malo pitaju, kaže za Kosovo onlajn Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

„Oni nemaju nikakve mehanizme drastične ucene ili pritiska kako na Samoopredeljenje, tako i na opozicione stranke“, kaže Surlić za Kosovo onlajn. 

U ovom trenutku, kako smatra, međunarodni akteri uglavnom vide Demokratsku partiju Kosova kao stožernu stranku koja bi u eventualnom scenariju ponavljanja izbora bila ta koja bi vodila novu vladu. 

„Isto tako svesni su da Kurti sve više koncentriše moć u svojim rukama i da je vrlo verovatan scenario da će on ponovo biti na čelu vlade ukoliko se ponove izbori. Iz tog razloga su vrlo oprezni - komuniciraju, razgovaraju, govore o različitim opcijama, ali nikada nećete čuti jasan stav da su protiv vlade Samoopredeljenja ili da zdušno podržavaju koaliciju opozicionih i manjinskih stranaka“, navodi naš sagovornik. 

Saveznicima Kosova je važno, dodaje on, da postoji neka vrsta stabilnosti i takva vlada sa kojom mogu biti pouzdan partner.

„Važno im je, pre svega, da se kroz novu vladu i nove političke aktere obnovi dijalog između Beograda i Prištine koji je klinički mrtav i da Priština ipak bude saradljiva strana“, kaže Surlić.

Ono što je, međutim, problem u varijanti u kojoj bi Samoopredeljenje otišlo u opoziciju, kako smatra, je to što bi ono bilo veoma jaka opozicija. 

„Niko od političkih aktera nije spreman da prihvati taj vruć krompir odmah na početku i da ublaži politiku koja je sada već ustanovljena, a to je sistemska diskriminacija prema srpskoj zajednici na severu Kosova, kao ni da tek tako obnovi dijalog sa Beogradom. Znaju da to politički mnogo košta i da bi odmah bili predstavljeni kao izdajnici nacionalnih interesa zarad nekakvog dogovora sa međunarodnim akterima“, ukazuje. 

Surlić veruje da će stranci lobirati da ishod političke krize ne budu novi izbori i da se dođe do dogovora o formiranju institucija, ali kaže da oni vide da za tako nešto postoje veoma male šanse zbog toga što čak i akteri u opoziciji pojedinačno pregovaraju sa Samoopredeljenjem.

„Na kraju krajeva vide i da je nametnut narativ koji otežava bilo kakvu ideju normalizacije odnosa ili dijaloga sa Beogradom ko god da je na vlasti u Prištini“, zaključuje on.