Milenković: Nema konkretnih pritisaka međunarodne zajednice usmerenih ka rešavanju političke krize

Marko Milenković iz nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice kaže za Kosovo onlajn da postoje neka mišljenja da bi sa promenom vlasti Kosovo ponovo uspostavilo bolju saradnju sa međunarodnom zajednicom, ali ističe da je u ovom trenutku teško proceniti šta je interes saveznika Kosova.

On primećuje da ne postoje konkretne aktivnosti niti pritisci međunarodne zajednice usmerenih ka rešavanju političke krize u Prištini.

„Imamo sporadično neka saopštenja koja se pre svega tiču poziva da se politički subjekti okrenu ka rešavanju situacije i naprave kompromis, ali ništa konkretno. Postoje pozivi iz međunarodne zajednice da pritisci na Ustavni sud nisu na mestu i da je potrebno smanjiti tenzije i odblokirati institucije“, navodi Milenković.

Mišljenja je da je važno sagledati da je vlada Samoopredeljenja donekle urušila odnose sa međunarodnom zajednicom i da je možda od 2008. godine status Kosova u međunarodnoj zajednici najkritičniji.

„Odnos međunarodne zajednice i Kosova je pod određenim izazovima jer je prethodna vlada donela mnogo jednostranih poteza i nije želela da pravi kompromise“, ocenjuje on. 

Uz moguću promenu vlasti, kako veruje, verovatno bi došlo do neke promene, a ukoliko Samoopredeljenje ostane kao ključni akter i u narednom periodu, ne očekuje mnogo promena. 

„Videli smo da oni ne vide saradnju sa međunarodnom zajednicom kao ključan faktor u ostvarivanju pozicija u međunarodnoj zajednici. Znamo da Kosovu i dalje nedostaje napredak ka članstvu u međunarodnim organizacijama, kao i kada je reč o međunarodnim priznanjima. Samoopredeljenje je doprinelo da se međunarodna zajednica ne bavi više tako aktivno zagovaranjem za Kosovo. Čak i saveznici koji su u bili aktivni po tom pitanju u poslednjih par godina nisu toliko. Pre svega američka administracija, gde smo imali promenu vlasti“, smatra Milenković. 

U ovom trenutku, kako kaže, deluje da svi čekaju da li će se nova američka administracija uključiti aktivnije u pitanje Kosova, poučeni primerom Vašingtonskog sporazuma iz prethodnog mandata Donalda Trampa da inicijativa može da dođe odjednom, bez mnogo prostora za pregovaranje, već nametanjem određenog sporazuma ili rešenja koje političke opcije u tom trenutku moraju da prihvate.

„Sa druge strane imamo Evropsku uniju koja je dosta neaktivna, verovatno zaokupljena drugim problemima, pre svega između Ukrajine i Rusije, ali i problemima u samoj EU. Nemamo snagu EU kao faktora stabilnosti koja može da iznese neko rešenje i koja može da utiče na neke političke odluke u Prištini, jer odnos prethodne vlade Samoopredeljenja i EU nije baš bio bajkovit. Bilo je nesuglasica, ima ih i sada“, konstatuje on. 

Da bi opozicija dobila priliku da preuzme inicijativu, kako objašnjava, potrebno je da Samopredeljenje odblokira proces jer ono i dalje drži situaciju u svojim rukama. Veruje da bi do deblokade institucija došlo ako bi Ustavni sud predložio da se u Skupštini predloži kandidat za predsedavajućeg iz redova opozicije.

„U takvoj situaciji bi možda Samoopredeljenje bilo naterano da napravi neki kompromis, jer smo u prethodnih nekoliko nedelja i meseci videli smo da to ne žele jer su sigurni da ne mogu da formiraju vladu i da bi za njih to značilo izlaz iz situacije u kojoj i dalje drže poziciju moći. Uz neku promenu uslova, verovatno bismo došli u situaciju da i opozicija igra aktivniju ulogu u rešavanju problema“, navodi naš sagovornik. 

DPK, kao partija koja je osvojila najviše glasova posle Samopredeljenja i DSK bi, smatra, možda mogle da naprave kompromis i da promene situaciju u institucijama. 

„Međutim, mislim da smo i dalje bliži novim izborima nego nekim političkim kompromisima“, zaključuje Milenković.