Surlić: Položaj Srba bi trebalo da bude osnova budućeg dogovora Beograda i Prištine

Asistent na FPN u Beogradu Stefan Surlić rekao je danas komentarišući rezultate istraživanja NVO "Aktiv" iz Kosovske Mitrovice "Analiza trendova 2020: stavovi srpske zajednice na Kosovu" koje su danas prezentovani, da ga najviše zabrinjava što je više od 60 odsto ispitanika navelo kao razloge zbog kojih bi napustili Kosovo, lična i građanska prava, nestabilnost i bezbednost, prenosi Tanjug.

"Ništa od toga ne bi smelo da bude razlog odlaska sa Kosova posle 20 godina od završetka rata", ocenjuje Surlić, uz konstataciju da je na to uticao broj etnički motivisanih napada na Srbe poslednjih nekoliko meseci.

On upozorava da zato zajednički imenitelj dijaloga Beograda i Prištine ne bi trebalo da bude perspektiva članstva u EU, već "položaj Srba".

"Položaj Srba bi trebalo da bude osnova budućeg dogovora i srpska zajednica kao ključ i most između dve strane, dok bilo kakva priča o članstvu u EU za većinu deluje kao nedostižan cilj", objašnjava Surlić, te postavlja pitanje liderima u Prištini "zbog čega još uvek nije sprovedena ZSO".

Ako, kako kaže, značajan broj Srba u tome vidi neku sigurnost i neki vid zaštite pa možda i autonomije, a kosovsko društvo znamo da je monoetničko sa preko 90 odsto albanske populacije, "da li je moguće da se smatra da je bilo kakav oblik autonomije pretnja za jedinstvo kosovskog društva"?

U pitanju je populacija koje ima između pet do osam odsto na Kosovu, navodi Surlić i dodaje da se u dijalogu suštinska pitanja moraju otvoriti "dok još ima vremena".

"Dok još imamo relevantnu političku i društvenu zajednicu Srba na Kosovu koja žele da ostvare prava, žive na KiM i zaštite svoje posebnosti... jer ako se nastave ovi trendovi i ako se propusti u narednih 5 do 10 godina da se postigne jedan sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, nećemo imati temu za razgovor, a Srbi će biti statistička greška na Kosovu", upozorava on.

Kao pomak u dobrom smeru ocenio je činjenicu da se srpska zajednica gotovo u potpunosti institucionalno integrisala, što pokazuje primer sa posedovanjem ličnih dokumenata izdatih od Prištine, ali, kako je dodao, nemamo i društveno-političku integrisanost Srba.

"Slušaćemo opravdanja od albanskih političara na KiM da se tako nešto i očekuje jer su Srbi navodno indoktrinisani i pod uticajem Beograda. Ipak, albanski lideri treba da pokrenu unutrašnji dijalog u kojem bi se videlo kako Srbi i Albanci zaista vide kosovsko društvo i kako bi Srbi mogli da budu integrisani element kosovskog društva", zaključio je Surlić.