Surlić: Posebne komisije bi morale da pribave dokaze da bi se proverio prijavljeni iznos ratne štete

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da je popisivanje ratne štete na Kosovu, koje je obavljeno u sklopu popisa stanovništva, bila populistička mera jer su oni koji su popisivani imali potpunu slobodu da određuju visinu štete, što dovodi u pitanje tačnost podataka.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, popisana ratna šteta u domaćinstvima, koja su se izjasnila da su pretrpela štetu, iznosi više od pet milijardi evra, a Surlić ističe da su svi oni koji su se bavili suočavanjem sa prošlošću i tranzicionom pravdom izjavili i uoči popisa i tokom njegovog sprovođenja da ne postoje adekvatni uslovi da se govori o načinjenoj ratnoj šteti.

„Ne možemo građane smatrati stručnima da govore o realnoj tržišnoj vrednosti bilo kog oštećenog objekta. Sve ovo vidim kao jasnu populističku meru da bi se došlo do te famozne brojke od pet milijardi evra i to predstavilo kao još jedan argument u pregovorima u kontekstu nekog zahteva za ratnom odštetom prema Beogradu. Aljbin Kurti je takav zahtev pominjao u nekoliko navrata, ali mislim da to neće naići ni na međunarodnu podršku, a ni stručnih tela koji se bave tim pitanjem. Da bi se ta brojka zaista proverila posebne komisije bi morale ponovo da sprovedu popis i da intervjuiušu i pribave dokaze od svakog ko se izjasnio da je imao neku vrstu štete tokom rata“, navodi Surlić.