Surlić: Tek se mogu očekivati najveći pritisci na Srbiju

Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić sadašnju situaciju u odnosima Beograda i Prištine vidi kao "zatišje pred buru", posle kojeg očekuje međunarodne pritiske, pre svega na Beograd, prenosi Tanjug.

"Najveći pritisak treba očekivati na Srbiju da dođe do finalne normalizacije odnosa i potpisivanja sporazuma dve strane", ocenjuje Surlić za Tanjug.

Kako kaže, problemi sa aktuelnom pandemijom utiču na međunarodnu zainteresovanost za odnose između Beograda i Prištine o čemu svediči "jedno usporavanje", ali, napominje kontakti i jedne i druge strane sa Briselom i Vašingtonom ipak, postoje.

Surlić smatra da je za nastavak "stvarnog dijaloga" presudan međunarodni faktor.

"U tom smislu kao glavne prepreke nastavku dijaloga vidim konstituisanje nove vlasti i administracije u SAD i, budući da je Angela Merkel najavila svoj odlazak, imenovanje novog kancelara u Nemačkoj. Treba sačekati i videti koju će poziciju novi kancelar zauzeti i na koji način će se odnositi prema dijalogu. Da li će pokazivati interesovanje za dijalog kako je to činila Angela Merkel", ukazuje Surlić i dodaje da se ne sme zanemariti ni "unutarpolitička" situacija na Kosovu.

Prema njegovim rečima, ona je danas veoma nestabilna jer postoji jedna radikalna opcija, Samoopredeljenje, koja, kako kaže, nije na vlasti, ali uživa najveću podršku građana i politički vrlo proračunato optužuje aktuelnu vlast da je podložna pritiscima od strane Beograda i da pravi ustupke Beogradu.

"A zapravo time jača svoje nacionalističke pozicije i mogućnost da uskoro preuzme vlast", napominje Surlić.

Upitan da prokomentariše to što je nedavno šef EU diplomatije Đuzep Borelj doveo u pitanje odredbe Vašingtonskog sporazuma, pre svega oko premeštanja ambasade Srbije u Jerusalim, Surlić kaže da se u narednom periodu može očekivati "sjedinjavanje snaga Vašingtona i Brisela", na planu zajedničke politike prema dijalogu Beograda i Prištine.

"Mislim da će i nova Bajdenova administracija pokazati spremnost da većinu tačaka Vašingtonskog sporazuma primeni, ali će insistirati da pozicije EU i SAD budu jedinstvene i da se nekako ''frontalno'' usmere prema Beogradu i Prištini. Svakako, najveći pritisak treba očekivati na Srbiju da dođe do finalne normalizacije odnosa i potpisivanja sporazuma dveju strana", ocenjuje Surlić.

Na pitanje da li se mogu očekivati neke američke inicijative, poput onih koje je imala administracija Donalda Trampa, Surlić kaže da će to zavisiti od pojedinaca koji će biti zaduženi za ovaj region, ali da pretpostavlja da će se nastaviti istom dinamikom.

"Pogotovo što sada tu dinamiku diktira Evropska unija koja opet smatra da će, uz presudnu podršku SAD, i to od ljudi koji su učestvovali u kreiranju nezavisnosti Kosova, dovesti do finalnog sporazuma. EU će nastojati da izvrši ključan pritisak na obe strane da do sporazuma dođe što pre", ističe Surlić.

Upitan da li srpska konstruktivnost koja postoji u pregovorima sa Prištinom i za dijalog i za kompromisno rešenje, a s obzirom na očekivino "sjedinjavanje snaga Vašingtona i Brisela", odnosno Nemačke, "ima šanse" za neku dobrobit, kaže da je u Beogradu trenutno na snazi "strategija primirivanja i očekivanja jednog snažnog međunarodnog pritiska".

"Beograd je svestan nedostatka Prištine da stavi potpis na bilo kakav sporazum jer nema tog lidera i političke snage koja je spremna da u ovom trenutku iskorači i postigne kompromis sa Beogradom. S druge strane, EU ima politiku svojih vodećih zemalja o punom međunarodnom subjektivitetu Kosova, ali pet zemalja članica ne priznaje nezavisnost Kosova i za sad je nemoguće videti Prištinu u procesu EU integracija", naglašava Surlić i dodaje da su te dve stvari "potpuno nezavisne u odnosu na Srbiju, ali da one politici Beograda idu naruku".

Govoreći o Zajednici srpskih opština, Surlić kaže da je za Beograd ona već preuzeta obaveza te da s tog aspekta ne može biti deo nekog finalnog rešenja sa Prištinom dok je, s druge strane, Priština imala strategiju da je prihvati, ali da o njenom stvarnom obliku i primeni nema govora do finalnog sporazuma.

"Priština želi da ZSO bude taj zalog i ustupak od strane Prištine. Ali, ako govorimo o kompromisu, mislim da ZSO ne može biti deo finalnog rešenja već samo korak ka normalizaciji odnosa i bližim vezama Srba i Albanaca", zaključio je Surlić