Surlić: Žandarmerija novi mehanizam zastrašivanja Srba na severu Kosova, uloga Kfora sve slabija

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenio je za Kosovo onlajn da najava formiranja žandarmerije na Kosovu predstavlja dodatni mehanizam pritiska i zastrašivanja srpske zajednice, posebno na severu Kosova.

Surlić je ukazao na izjave kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da bi fokus žandarmerije bio „na pograničnim zonama i borbi protiv terorizma“ i podsetio da su u njegovim prethodnim izjavama upravo predstavnici srpske zajednice često označavani kao bezbednosna pretnja.

„Mislim da je žandarmerija još jedan mehanizam zastrašivanja srpske zajednice, jer ukoliko pratimo izjave Aljbina Kurtija, on je naglasio da će ta žandarmerija biti fokusirana na pogranične zone i na borbu protiv terorizma. Budući da je u prethodnim izjavama targetirao pre svega predstavnike srpske zajednice kao teroriste, jasno je zaključiti da bi koncentracija takve formacije bila upravo na severu Kosova“, rekao je Surlić.

On smatra da se radi o „kreativnom rešenju“ kojim Priština pokušava da pronađe model prisustva vojnih formacija na severu.

„Kurti se već duži niz godina suočava sa pitanjem kada će vojne formacije moći na sever Kosova. Ovo vidim kao jednu vrstu kreativnog rešenja, gde bi žandarmerija bila, kao što Kurti i kaže, nešto između vojske i policije. Na taj način bi se to predstavilo kao velika pobeda, posebno u vreme izbora“, ocenio je on.

Govoreći o ulozi Kfora, Surlić je rekao da uticaj međunarodnih snaga postepeno slabi, za šta odgovornost vidi u politikama ključnih članica Natoa.

„Njihova uloga je sve manja i manja i, nažalost, za to krivicu snose upravo vlade ključnih zemalja članica Natoa. One imaju strategiju postepenog povlačenja sa Kosova, dok Sjedinjene Američke Države najavljuju potpuno povlačenje, što bi u prevodu značilo preuzimanje odgovornosti i njeno prepuštanje pre svega kosovskim snagama“, rekao je Surlić.

Prema njegovim rečima, takve najave izazivaju zabrinutost među Srbima na Kosovu, koji Kfor vide kao jedinu vojnu silu koja ih može zaštititi.

„Kfor će nastaviti da postoji, bez sumnje, ali očigledno smanjivanje mandata je nešto što je veliki problem. Niti je to pitanje bilo predmet dijaloga, niti se može tumačiti kao nešto što je opšta spremnost snaga koje su na Kosovu, da su one izgradile jedno zdravo multietničko društvo i da mi imamo jednu potpunu koegzistenciju između Srba i Albanaca. Mi smo i dalje u nekoj vrsti postkonfliktnog menadžmenta i zbog toga je prisustvo međunarodnih snaga i te kako neophodno“, zaključio je Surlić.