Tirana: Zahtev za formiranje istražne komisije zbog navoda o zatvorima OVK na severu Albanije

Optužnice protiv lidera OVK pred Specijalnim sudom u Hagu ponovo su aktivirale tvrdnje o postojanju zatvora OVK na albanskoj teritoriji, u Kukešu i selu Cahan u okrugu Has, na granici sa Kosovom, prenosi Koha.

Predsedavajući parlamentarne grupe socijalista u albanskom parlamentu Taulant Bala, povodom nedavnih rasprava o Izveštaju Dika Martija, zatražio je uspostavljanje posebne parlamentarne komisije, na osnovu člana 77, tačka 1 Ustava Republike Albanije i člana 24 Poslovnika o radu Skupštine.

"Na osnovu nedavnih debata u javnosti, domaćoj i inostranoj, u vezi sa Izveštajem Dika Martija, predstavljenom Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, na osnovu koje je odobrena Rezolucija 1782 iz 2011. Istrage u vezi sa navodima o nehumanom postupanju i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu", naveo je Bala u zahtevu.

Prema njegovim rečima, proces je pokrenut predlogom za rezoluciju 15.04.2008, koji je podneo član APKiE u to vreme Konstantin Kosačev, predstavnik Ruske Federacije i Evropske demokratske grupe i pozivajući se "na beleške ovog izveštaja o ulozi nekih lidera Oslobodilačke vojske Kosova u borbi za oslobođenje Kosova".

On je objasnio da je namera komisije da se razjasne istrage u vezi sa navodima o nehumanom postupanju i ilegalnoj trgovini ljudskim organima.

"Ljuljzim Baša duguje odgovor Albancima u Albaniji, i na Kosovu da razjasni vrlo sumnjivu i podmuklu ulogu u vezi sa istragom rata OVK, kao i u vezi sa takozvanim„ zatvorima OVK  u Albaniji. Oslobodilački rat optužen je za ratne zločine", napisao je na Fejsbuku Bala.

Mediji u Albaniji prenose izjavu predstavnika UN Hose Pabla Baraibara iz 2010. godine, koji je rekao da je u Albaniju ušao kao turista, a Kukeš je, tražeći zatvore OVK, otišao zjedno sa Ljuljzimom Bašom.

Na osnovu optužnice pročitane u ponedeljak u Hagu protiv Hašima Tačija i u utorak protiv Kadrija Veseljija, kaže se da su ovi zločini, pored nekih lokacija na Kosovu, počinjeni i u Albaniji, na mestima zvanim "zatvori OVK" , na severu Albanije.

Albanski premijer Edi Rama nekoliko puta javno pitao Salija Berišu i Ilira Metu zašto su glasali za Izveštaj Dika Martija Savetu Evrope.

Rama je optužio lidera demokratu Bašu da je u ime Dika Martija saslušavao Albance.

U januaru 2011. godine, o izveštaju bivšeg švajcarskog tužioca Dika Martija raspravljalo se u Generalnoj skupštini Saveta Evrope. Albanska delegacija u Skupštini Saveta Evrope glasala je za rezoluciju, u vreme kada je Salji Beriša bio premijer, a Iljir Meta potpredsednik vlade.

Prema izveštaju o glasanju rezolucije Dika Martija, predstavnik Berišine vlade Iljir Rusmalji glasao je za izveštaj, dok su Špetim Idrizi i Damian Điknuri bili među poslanicima koji su glasali protiv. Na kraju debate, 169 je glasalo za rezoluciju, dok je osam poslanika glasalo protiv.

Sa druge strane, opozicija kaže da prethodna vlada nikada nije glasala za Izveštaj Dika Martija, već za rezoluciju kojom se traži istraga o pitanjima pokrenutim u tom izveštaju koja inkriminišu OVK.

Bivši predsednik Kosova Hašim Tači pojavio se u ponedeljak pred Specijalnim sudom. Tači je zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, prema optužnici učestvovao u zastrašivanju, zlostavljanju i pritvaranju. protivnika.

Pored lokacija koje se prema optužnici nalaze na teritoriji Kosova, dve su identifikovane na teritoriji Albanije, i to jedna u Kukesu, a druga u selu Cahan u okrugu Has. Selo Cahan je uključeno u Izveštaj švajcarskog poslanika Dika Martija, gde su postojali kampovi OVK u kojima su maltretirani kosovski državljani za koje se objašnjava da su bili saradnici srpskog režima.

Američki tužilac u Euleksu Robert Din podigao je optužnice za ratne zločine protiv Sabita Gecija, Rize Aljia, Hakija Hajdarija i Šabana Hodže. Geci, Alia, Hajdari i Hodža optuženi su za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u dva logora OVK u Albaniji

U međuvremenu, pretresno veće sastavljeno od Euleksa i lokalnih sudija, na Okružnom sudu u Mitrovici, nakon nekoliko sudskih ročišta i nakon saslušanja velikog broja zaštićenih svedoka, koji su tokom rata držani u logorima u Kukešu i Cahanu, osudio Gecija, Aljiaja, Hajdarija i Hodžu za krivično delo "Ratni zločin protiv civilnog stanovništva".

Sabit Geci osuđen je na 15 godina zatvora, Riza Aljiaj na 12 godina, Haki Hajdari na šest i Šaban Hodža na sedam godina.