Torp: Sve zemlje kojima su uskraćene vize biće pogođene Trampovom odlukom

Viša nerezidentna saradnica u Evropskom centru Atlantskog saveta u Vašingtonu Amanda Torp, ocenila je da će sve zemlje, uključujući i one sa Zapadnog Balkana, kojima su suspendovane imigracione vize, biti pogođene odlukom Stejt Departmenta. Ona se nada da to neće obeshrabiti mlade ljude da razmišljaju o preseljenju u SAD.

Torp za Kosovo onlajn ističe da odluka nije najjasnije obrazložena budući da ima implikacije na širok raspon država, od koje su neke dobri partner Amerike.

„Pre svega, reč je o izuzetno širokom spektru zemalja - 75 država je zaista veliki broj. Lista obuhvata zemlje od Zelenortskih Ostrva, koja su među našim najpouzdanijim partnerima u Africi, preko Irana, pa sve do Bahama, destinacije u koju mnogi Amerikanci odlaze na odmor. Nejasno je zbog čega su na nju uvrštene i zemlje Zapadnog Balkana. Obrazloženje za to nije jasno i ne znam da li postoji ikakvo konkretnije objašnjenje, osim opšteg narativa da imigranti, navodno, crpe bogatstvo Sjedinjenih Država - što lično smatram netačnim. Smatram da će sve zemlje na ovoj listi biti pogođene, ali ne vidim da će neka konkretna država Zapadnog Balkana biti posebno ili specifično izložena posledicama. Iskreno, ne mislim da postoji dobar odgovor ni na pitanje koja bi zemlja bila najviše pogođena, niti na pitanje zašto su ove zemlje uopšte dospele na listu. Takođe je nejasno koliko će ove mere trajati, kakve će imati neposredne posledice, kao i kakvi će biti njihovi dugoročni efekti na imigraciju i pokušaje njenog ograničavanja iz ovih zemalja”, kazala je Torp, koja se u svojim istraživanjima fokusira na Zapadni Balkan i angažovanje Kongresa.

Ona, uprkos ovoj meri, navodi da je SAD i dalje strateški partner za Zapadni Balkan.

„Verujem da Vašington i dalje može biti strateški partner - možda sa nepouzdanim narativom, ali i dalje pouzdan kada je reč o nacionalnoj bezbednosti. Ako pogledate različite dokumente i poruke koje dolaze iz Vašingtona, videćete da su one često neusklađene, pa čak i međusobno suprotstavljene. S jedne strane, postoji Strategija nacionalne bezbednosti koja sadrži oštre ocene o opadanju Evrope. S druge strane, Trampova administracija je ukinula sankcije lideru Republike Srpske, kojeg mnogi smatraju iredentističkim. Istovremeno, Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana predviđa smernice za razmatranje novih sankcija. Tu je i petogodišnji ekonomski plan, kao i zadatak dat direktoru Nacionalne obaveštajne službe i sekretaru odbrane da preispitaju maligni uticaj Rusije i Kine”, kazala je Torp.

Kako ističe, sve to pokazuje da mnogo zavisi od poruka koje stižu iz Vašingtona, odnosno od toga koga slušate. 

„Ti signali se mogu tumačiti na različite načine. Često sam isticala da oni koji dobro poznaju Balkan - poput senatorke Šahin ili kongresmena Tarnera - predstavljaju stabilne glasove u Vašingtonu i iskreno veruju u transatlantsko partnerstvo. Ono će se u budućnosti menjati, ali verujem da će interesovanje Vašingtona za Balkan i dalje ostati prisutno“, navodi naša sagovornica.

Ona se nada da mladi ljudi neće biti obeshrabreni Trampovom merom i da će i dalje želeti da imigriraju u SAD.

„Mislim da Sjedinjene Američke Države trenutno prolaze kroz prilično težak period. Demokratija je pod pritiskom i suočava se s ozbiljnim izazovima. Odnosi su zategnuti na više nivoa i ne bih rekla da je reč isključivo o viznom režimu - partnerstvo prolazi kroz širu transformaciju. Ipak, nadam se da će mladi ljudi, mladi imigranti i mladi sa Balkana i dalje želeti da dolaze u Ameriku. Neki od mojih najboljih i najpametnijih kolega i prijatelja bosanskog porekla upravo su oni koji su tokom rata otišli u Sjedinjene Države. Oni duboko veruju u američke vrednosti i tradiciju, i smatram da je to deo onoga što Ameriku čini velikom. Mislim da se trenutno nalazimo na prekretnici u tim odnosima“, zaključuje Torp.