Nova pravila za buduće članice EU: Monitoring vladavine prava u trajanju od 15 godina

Evropska unija namerava da zemlje koje u budućnosti postanu članice podvrgne pojačanom nadzoru u oblasti vladavine prava i to u periodu od 15 godina posle prijema u članstvo, prenosi Radio Slobodna Evropa. Zapadni Balkan je gotovo izvesno prvi region u kojem bi nova pravila mogla biti primenjena.

Ovo je suština strategije proširenja Evropske komisije, predstavljene 6. oktobra, jer je cilj da se spreči ponavljanje slučaja Mađarske, odnosno da EU ne primi nove članice koje bi po prijemu nazadovale u oblasti demokratije, vladavine prava i blokirale donošenje odluka unutar Unije.

Bivši mađarski premijer Viktor Orban, koji je 16 godina bio na vlasti, često je koristio pravo veta kako bi blokirao ili otežavao odluke EU u spoljnoj politici, od sankcija Rusiji do finansijske pomoći Ukrajini.

„Sprečavanje nazadovanja u oblasti vladavine prava u državama članicama izuzetno je teško, kao što smo videli ne samo u Mađarskoj, već i u Poljskoj“, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Stiven Blokmans, zamenik direktora Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost.

U Poljskoj je prethodna vlada stranke Pravo i pravda preuzela kontrolu nad Ustavnim sudom i telom nadležnim za imenovanje sudija, a uvela je i disciplinske mere protiv sudija. Evropska komisija je zbog toga 2017. prvi put pokrenula postupak prema članu 7, dok je Sud pravde EU 2021. godine kaznio Varšavu sa milion evra dnevno.

U Slovačkoj je vlada Roberta Fica od 2023. godine ukinula Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije, ublažila kazne za privredni kriminal i stavila javni servis pod političku kontrolu, što je izazvalo upozorenja iz Brisela i Evropskog parlamenta.

Kako bi nova pravila zaobišla pravo veta?

Ključna novina predloga Evropske komisije odnosi se na način glasanja. Umesto jednoglasnosti, prava nove članice koja nazaduje u oblasti vladavine prava, uključujući pravo glasa, mogla bi da budu suspendovana kvalifikovanom većinom.

Blokmans podseća da je zahtev za jednoglasnošću, predviđen članom 7, godinama štitio zemlje koje su kršile pravila EU.

Slovačka je, u koordinaciji sa Mađarskom, ranije sprečavala donošenje takvih odluka.

„Novi sistem ima za cilj da ukloni ovu proceduralnu prepreku uvođenjem glasanja kvalifikovanom većinom“, rekao je Blokmans.

Tokom prvih 15 godina članstva, zaštitna klauzula omogućila bi lakše preduzimanje mera protiv države koja nazaduje, pre svega kroz finansijske uslove, odnosno suspenziju sredstava iz budžeta EU.

Na taj način bi evropski fondovi, koji predstavljaju važan izvor investicija za ekonomije Zapadnog Balkana, postali glavni instrument za očuvanje nezavisnosti sudstva i medija i nakon pristupanja Uniji.

Slična logika primenjivala bi se i pre članstva. Prema dokumentu koji prati novu strategiju, isplate zemljama kandidatima bile bi uslovljene ispunjavanjem obaveza iz njihovih reformskih planova. EU bi tako mogla brže da reaguje ako neka zemlja počne da nazaduje u sprovođenju demokratskih reformi.

Zaštitni mehanizam ne bi se aktivirao ukoliko nova članica tokom tog perioda poštuje vladavinu prava i demokratske standarde.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ranije je istakla da ovi mehanizmi neće uticati na zemlje koje poštuju pravila i vrednosti EU.

Nadzor sa ograničenim rokom

Blokmans, međutim, ne smatra da je reč o konačnom rešenju, jer i novi sistem nosi određene rizike.

„Nakon isteka probnog perioda od 15 godina i dalje postoji mogućnost nazadovanja“, upozorava on.

Iskustva Mađarske i Poljske pokazuju da ovaj vremenski okvir nije određen slučajno. Obe zemlje postale su članice EU 2004. godine. Orban je dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu osvojio šest godina kasnije, dok je stranka Pravo i pravda došla na vlast u Poljskoj nakon 11 godina članstva.

Krize u obe zemlje, dakle, počele bi tokom predviđenog perioda pojačanog nadzora.

Dugoročni nadzor nije potpuno nova praksa. Bugarska i Rumunija su posle pristupanja EU 2007. godine bile podvrgnute posebnom Mehanizmu saradnje i provere u oblastima pravosuđa i borbe protiv korupcije. Taj mehanizam okončan je 2023. godine, nakon 16 godina, ali nije predviđao sankcije.

Nova klauzula razlikovala bi se upravo po tome što bi nadzor povezala sa finansiranjem, a u najekstremnijem slučaju i sa pravom glasa.

Zapadni Balkan gotovo izvesno će biti prvi region u kojem će nova pravila biti primenjena.

Evropska komisija u svojim izveštajima godinama ukazuje na nedovoljan napredak u oblasti vladavine prava, kao i na pritiske na pravosuđe i medije u zemljama regiona. Zbog toga bi klauzula o pojačanom nadzoru tokom 15 godina predstavljala i bezbednosni mehanizam i pokazatelj stanja u tim oblastima.

Nadzor je, u određenoj meri, već počeo. Godišnji izveštaj Evropske komisije o vladavini prava, koji se ranije odnosio samo na članice EU, sada obuhvata i četiri zemlje Zapadnog Balkana: Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Nova klauzula povezala bi taj nadzor sa konkretnim posledicama.

Crna Gora je najviše napredovala u procesu evropskih integracija i teži da 2028. postane 28. članica EU. Marta Kos je upozorila da će pristupni ugovor Crne Gore biti prvi koji će uključivati nove zaštitne mehanizme.

Ukoliko se taj cilj ostvari, Crna Gora bi bila pod pojačanim nadzorom u oblasti vladavine prava do 2043. godine.

Sličan presedan već postoji, ali u znatno blažem obliku. Hrvatska je pristupila EU 2013. godine uz posebnu zaštitnu klauzulu za pravosuđe i unutrašnje poslove, kao i nadzor Evropske komisije. Međutim, ta klauzula mogla je da se aktivira samo tokom prve tri godine članstva.