U Kazanju danas počinje samit Briksa

Specijalno za KO iz Kazanja: Željko Šajn

Oči svetske javnosti već nekoliko dana koncentrisane su na podneblje Ruske Federacije, na Kazanj, glavni grad Tatarstana, gde je jutros počeo 16. samit Briksa i trajaće do 24. oktobra. 

Uz priključivanje još oko 30 zemalja globalnog juga ovoj zajednici – uprkos oružanim sukobima koji za tren mogu prerasti iz fragmentarnog rata u totalni planetarni rat – očekuje se poruka mira, i to zasnovanog na prirodnim resursima, te mogućnost da ovu struju u bliskoj budućnosti kompromisno podrži i Zapad. Poslednjeg dana Samita Briksa javnosti će se obratiti predsednik Rusije Putin.

Glavni grad Tatarstana živi pod specijalnim režimom, znatno su pojačane snage bezbednosti, policijske snage su za ovu priliku povučene iz cele Rusije. Na svakih 100 metara nalazi se policajac u uniformi. Sve je u znaku Samita Briksa. Škole su obustavile rad, snabdevanje i saobraćaj imaju poseban protokol. Cene su tri puta veće nego što je uobičajeno. Delegacije i novinari smešteni su 30-ak kilometara od Ekspo centra, gde se održava Samit. Novinarima je do Ekspo centra organizovan prevoz autobusima i vozom. 

U zagrljaju savremenog i tradicionalnog Kazanja, prepunog tragova kulture srednjovekovne Rusije, očekuje se susret lidera Briksa – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – sa državama koje su aplicirale za članstvo u ovoj zajednici naroda, kao i sa državama posmatračima, među kojima je i Srbija dobila poziv. Očekuje se da mir, koji priželjkuje ceo svet, dobije novi oblik trasiranja preko prirodnih resursa do planetarne zajednice naroda u uravnoteženim odnosima, bez hegemonističkog nadmetanja.

Na ovom, 16. samitu Briksa u Kazanju, značajno mesto obezbeđeno je i za Srbiju, pre svega zbog načela njene spoljne politike, ali i zbog prirodnih resursa, koji joj daju značajnu ulogu u svetskim tokovima. Uz to, Rusija vrlo ceni neutralnu i nepristrasnu politiku Srbije. Zbog ranije isplaniranih službenih obaveza, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije doputovao na Samit Briksa, ali će Srbiju predstavljati četiri funkcionera Vlade: Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade, Bratislav Gašić, Andrijana Mesaroš i Nenad Popović.

Neposredno pre održavanja Samita, kabinet predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina naglasio je poštovanje Srbije, srpske politike i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda:

„Sa obe strane je izraženo zadovoljstvo nivoom bilateralnih odnosa, koji se zasnivaju na duhovnom, kulturnom i istorijskom zajedništvu, jedinstvu u ocenama prošlosti i današnjice. Potvrđena je spremnost za dalje jačanje obostrano korisne saradnje u najrazličitijim oblastima.” 

S druge strane, Evropska unija, u najmanju ruku, nije oduševljena srpsko-ruskim bilateralnim odnosom, zamerajući Srbiji što nije osudila rusku specijalnu operaciju u Ukrajini podizanjem sankcija Ruskoj Federaciji, a na čemu joj je Rusija i te kako zahvalna. Kao što je poznato, za Nato i Eu, Briks je neprihvatljiv, iako još nije definisan ni politički, ni pravno, ni kao inicijativa.

No, s obzirom na delovanje Briksa u ekonomskim okvirima, gde su prirodni resursi temelj budućnosti, naša zemlja, zahvaljujući značajnim prirodnim resursima, ima potencijal da se nađe u samom vrhu BRIKS-a ukoliko se priključi. Svojim prisustvom na ovom značajnom događaju u Kazanju Srbija može biti osnažena da zauzme lidersku poziciju na Balkanu kao državni subjekat koji poseduje prirodna bogatstva, na čijim osnovama će se razvijati čovečanstvo pod krovom mira.

Iako se Samit održava u neposrednoj blizini rusko-ukrajinskog sukoba, gde se indirektno sukobljavaju NATO i Ruska Federacija, koncept Briksa dobija nezaustavljivu progresiju, a šefovi država i vlada u prvi plan postavili su prirodne resurse koji će odrediti budućnost planete u miru.

Zanimljivo je istaći da se među aplikantima za članstvo u Briksu nalazi i Republika Turska, koja je članica Severnoatlantske alijanse, i to, posle SAD, najsnažnija vojna sila u ovoj alijansi. Predsednik Erdogan će predvoditi tursku delegaciju. Ruska i turska strana, neposredno pre održavanja 16. samita Briksa u glavnom gradu Tatarstana, razmotrile su organizaciona pitanja o učestvovanju turske delegacije na ovom događaju, gde će Turska postati deo Briksa, što je najveće iznenađenje za sve članice Briksa, ali i za lidere EU i Severnoatlantske alijanse.
„Odnosi naših zemalja se postupno razvijaju u svim ključnim pravcima. Siguran sam u to da će učestvovanje predstavnika turske delegacije na Samitu Briksa predstavljati značajan događaj koji će pospešiti stvaranje novih pravaca saradnje i dalje jačanje odnosa.

I mi, sa svoje strane, nameravamo da stvaramo nove mogućnosti za dijalog u okviru ključnih aktivnosti na kongresima i sajmovima koje organizuje Fond Roskongres, kako bi se zamišljeni planovi realizovali brzo i efikasno”, istakao je savetnik predsednika Ruske Federacije, odgovorni sekretar Organizacionog komiteta za pripremu i obezbeđivanje predsedavanja Ruske Federacije udruženju Briks 2024. godine Anton Kobjakov.

Turski predstavnik, ovlašćeni i opunomoćeni ambasador Republike Turske u Ruskoj Federaciji Tanžu Bilgič, povodom učešća Turske na Samitu Briksa, izjavio je:

„Delegacija Turske učestvuje na Samitu Briksa na najvišem nivou, što ističe veliko interesovanje za rad zajednice. Siguran sam u to da će naša saradnja pomoći u daljem razvoju međusobnih odnosa.”

Danas Briks svojim permanentnim proširenjem i ekonomskim jačanjem, kao i stvaranjem svoje valute, treba da sačuva ekvivalent vrednosti. Ipak, kako saznajemo, svaka članica BRIKS-a će u svojoj zemlji zadržati svoju valutu, za razliku od Eu, čijem se pristupanju i uvođenjem evra gase domaće valute, a istovremeno se postavlja kao balanser američkom dolaru i pokušava da ugasi hegemonističkog finansijskog lidera na putu svetskog ekonomskog razvoja, kako bi se mobilisali resursi za infrastrukturne projekte održivog razvoja u zemljama Briksa i drugim tržišnim ekonomijama u nastajanju.

Samit Briksa formiran je na teoriji koja se može opisati u tri reči: planetarna zajednica naroda. Vrednosti koje promoviše i platforma na kojoj se zasniva podudaraju se sa idejama koje je promovisao Nikola Tesla svojim stvaralaštvom. Upravo zbog toga, u Kazanju će uskoro, pored spomenika Konfuciju, biti postavljen i spomenik Nikoli Tesli, srpskom sinu koji je bio američki državljanin. Ovim korakom, bez suvišnih reči, šalje se poruka svetu, koji su upravo ova dva velika uma zadužila svojim doprinosima savremenoj civilizaciji i njenoj budućnosti.

„’Lebdeći Tesla’ predstavlja skulpturu jednog od najpoznatijih svetskih naučnika i pronalazača srpskog porekla – Nikole Tesle. On udobno sedi u otvorenom prostranstvu na gustim naslagama etra, dok koncentrisano čita ’Filosofiju prirode’, po njegovom mišljenju, svog prethodnika, matematičara i fizičara Ruđera Boškovića. Inspiracija za ovo umetničko delo je poznata fotografija koju je uradio slavni Ernest Hemingvej. Fotografija je nastala u Teslinoj laboratoriji u Kolorado Springsu, prilikom posete pisca, sa kojim je naučnik bio blizak prijatelj”, rekao je o ovom značajnom spomeniku njegov autor Dragan Radenović, akademik Ruske akademije nauka i umetnosti.
Očekuje se da u Kazanju Vladimir V. Putin bude domaćin najznačajnijim liderima sveta, koji pripadaju različitim političkim, ideološkim i religijskim tokovima, te da zajedničkim uverenjima grade BRIKS kao koherentnu geografsku zajednicu sveta, baziranu na prirodnim resursima koje poseduju njihove zemlje. Videćemo kako će se u tu misiju uklopiti države koje postaju nove članice BRIKS-a, a i kakav će stav zauzeti države koje u budućnosti planiraju da pristupe ovoj zajednici. Takođe, značajni su i stavovi i Eu i Natoa, sa SAD na čelu, koji se, zasad, suprotstavljaju ciljevima Briksa.

Samit Briksa biće održan od 22. do 24. oktobra. U okviru današnjeg programa, predviđeno je da predsednik Ruske Federacije Vladimir V. Putin dočeka goste, zatim pristupi zajedničkom fotografisanju šefova delegacija članica Briksa. Nakon toga, održaće se sastanak u uskom rukovodstvu, zatim u širem sastavu, nakon čega će biti svečani prijem. Druga plenarna sednica biće održana narednog dana, a poslednjeg dana Samita predviđeno je da se javnosti obrati domaćin – predsednik Ruske Federacije.