Vajt: Formiranje ZSO nije kompromis, već obaveza Kosova
Šef briselskog biroa Nezavisnih diplomata i bivši član Međunarodne krizne grupe Nikolas Vajt očekuje veće angažovanje američke administracije na Balkanu i savetuje premijera Kosova Aljbina Kurtija da bude oprezan u obećanjima koje daje, jer SAD i EU od njegove vlade očekuju ekonomski napredak, a ne vraćanje na procese iz prethodnog perioda.
Vajt u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ističe da se Kosovo mora suočiti sa realizacijom preuzetih obaveza iz Briselskog dijaloga i Ahtisarijevog plana, kao i sa formiranjem Zajednice srpskih opština. On dodaje i da je problem Srbije što ne prihvata nezavisnost Kosova.
"Ove godine je dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, ušao u desetu godinu, ali se kraj ne vidi. Kurti je već rekao da ovaj proces neće biti prioritet njegove vlade i da ne bi trebalo praviti druge kompromise. U svom izlaganju rekao je da je Kosovu potreban dijalog za rešavanje postojećih problema, a ne za stvaranje novih. U isto vreme Kosovo je suverena država i mora donositi odluke i preuzimati odgovornost za preuzete obaveze. Ti mislim prvenstveno na sudbinu ZSO. Svaki sporazum zahteva kompromise obe strane. Mislim da je ispravno definisati pregovaračku poziciju i reći da neće biti prihvaćeni nikakvi drugi kompromisi. Međutim, da bi se sporazum postigao, obe strane moraju da naprave kompromis, naglašavam obe strane. U isto vreme Kosovo je suverena država i mora donositi sopstvene odluke i preuzimati odgovornost za svoje odluke", rekao je Vajt.
Kraja: Sporazum o ZSO omča oko vrata Kosova
On dodaje da je put do kompromisa komplikovan i dug, ali da Kosovo treba da vodi računa o svojoj poziciji i obavezama.
"Sećam se da je na početku ambasador Išinger govorio o odnosima dve Nemačke. Priznajem da sam u to vreme pomislio da je ovako nešto samo san, jer je zvučalo nestvarno. Ali sada mislim da je potpuno moguće da se dve suverene države međusobno tretiraju kao nezavisne. Potpuno diplomatsko priznanje možda nije krajnji cilj, već Srbija terba da funkcionalno i operativno prihvati suverenitet Kosova. Ako Srbija odluči da ne prizna teritoriju Kosova, onda je to problem Srbije. Kosovski problem je da osigura pristojno ponašanje prema susednoj Srbiji, nešto poput odnosa dve Nemačke koje, su svojevremeno priznate kao suverene. Tehnička pitanja su nešto drugo. Mislim da je dobro imati puno diplomatsko priznanje, ali takođe moramo jasno staviti do znanja da je to problem za Srbiju. Pitanje za koje smatram da tehnički nije kompromis, jer je dogovoreno, ali još uvek nije sprovedeno, jeste pitanje ZSO. Znam da je ova tema predmet mnogih retorika na Kosovu. Činjenica je da je ovo obaveza koju su preuzele prethodne vlade na Kosovu. Mora se naći rešenje koje je prihvatljivo za Kosovo i za Srbe koji žive na Kosovu. Ovo je kompromis koji je napravljen Ahtisarijevim planom, ali koji još uvek nije sproveden na Kosovu", dodaje Vajt.
Tokom Kurtijevog mandata Vajt očekuje i veće angažovanje američke administracije na Balkanu.
"Tačno je da je nova administracija zainteresovanija za Balkan. Pre dvadeset godina, kada sam otišao u Vašington da razgovaram o Balkanu vrata senatora Bajdena bila se jedna od retkih koja su otvorena za razgovore na tu temu, pa je jasno da će nova administracija biti više angažovana. Ipak to nije nužno najbolje. Čini mi se da je problem sa novom vladom u tome što u stranim prestonicama ima manje kontakata u odnosu na opozicione partije. Istovremeno treba priznati da njihovi kontakti u prošlosti nisu dali nikakav rezultat za Kosovo", rekao je Vajt.
Veber: Merkel mora javno da kaže ono što je rekao Bajden o uzajamnom priznanju Kosova i Srbije
Premijera Kurtija savetuje da pazi šta obećava, jer smatra da će mu zapadni partneri suditi po postignutim rezultatima, a ne na osnovu obećanja.
"Mislim da će spoljni posmatrači biti zadovoljni formiranjem novu vlade sa jasnim mandatom. Ali kao i bilo kojoj drugoj vladi suduće se po delima, a ne po obećanjima. Stoga će biti zanimljivo videti dokle premijer može ići sa dnevnim redom koji je predložio. Mislim da će zvaničnici u Evropskoj uniji i SAD očekivati razvoj ekonomije i napredak, a ne bavljenje procesima iz prethodnog perioda", ocenjuje Vajt.
Poseban izazov za drugi Kurtijev kabinet je pandemija koronavirusa na Kosovu.
"Zemlje veće i moćnije od Kosova suočavaju se sa pandemijom. Na žalost, Kosovo je više primalac nego davalac, tako da će na situaciju na Kosovu uticati odluke donete negde drugde, istovremeno je važno imati određeni nivo nadležnosti i osnovne planove. Kosovo nije jedina zemlja koja se suočava sa ovom situacijom i mislim da postoje dobri modeli iz inostranstva koji se mogu slediti. Ako bih savetovao Kurtija, rekao bih mu da bude vrlo oprezan, jer kritokovati je lako, a delovati je nešto sasvim drugo", zaključio je Vajt u intervjuu za RSE.
2 komentara