Vladisavljev: Preko Berlinskog procesa Velika Britanija ostaje relevantan akter na Zapadnom Balkanu

Berlinski proces je jedan od načina na koji Velika Britanija može ostati relevantan akter u regionu Zapadnog Balkana, jer sasvim sigurno da postoji interesovanje koje proističe kako iz istorijskog konteksta, tako i iz različitih ekonomskih interesa koje ova država ima u regionu Zapadnog Balkana, kaže za Kosovo onlajn Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo.

London će u oktobru biti domaćin samita Berlinskog procesa, a zainteresovanost Velike Britanije za ovu inicijativu potvrđena je i Sporazumom o prijateljstvu koji su Nemačka i Velika Britanija sklopile pre desetak dana.

Vladisavljev kaže da je istupanjem iz Evropske unije Velika Britanija u određenoj meri redefinisala svoj strateški položaj na globalnom nivou, pa samim tim i u regionima koji za nju imaju određeni značaj, istorijski i ekonomski, i da se „kao i dalje sila sa istorijskim kontekstom“ trudi da ostane aktivan akter u regionu Zapadnog Balkana kroz uspostavljanje saradnje ne samo na regionalnom nivou, već i kroz bilateralne odnose.

„Otud i izaslanici i njihove posete i bilateralni sastanci. Ali, suštinski doprinos ostaje vrlo upitan iako se svakako može nazvati konstruktivnim, pre svega kroz podršku Berlinskom procesu koji je neformalno dobio zeleno svetlo i podršku svih relevantnih kapaciteta za uspostavljanje i facilitaciju mehanizma regionalne saradnje u okviru regiona Zapadnog Balkana“, kaže naš sagovornik.

Kada je konkretno reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Vladisavljev ne veruje da bi London mogao da bude uspešniji od EU ako bi se angažovao u tom procesu. 

„Od Roberta Kupera pa do Ketrin Ešton, postojala je određena uloga Velike Britanije u kontekstu funkcionisanja EU, čak i izuzetno visok nivo zainteresovanosti, ali nakon izlaženja iz EU jedna od mnogih stvari koje su predali jeste i relevantnost u procesu dijaloga. Oni sada ostaju posebni kontributor razvijanju procesa regionalne saradnje, ali za zvaničnu ulogu u procesu dijaloga, po definiciji, u ovom momentu nema mesta“, ističe on.

Kako dodaje, Evropska unija u ovom momentu i dalje ima mandat za facilitiranje, ali se istorijski pokazalo da bez aktivnog učešća Sjedinjenih Američkih Država ne postoje pomaci između dve strane. 

„Videli smo to kroz angažovanje Eskobara. Dok su SAD za vreme Bajdenove administracije imale aktivan mandat u procesu dijaloga, nešto se i pomeralo. Nakon toga stvari su prilično zapele kada je, čini se, došlo do malog povlačenja kočnice od strane Vašingtona. U ovom momentu nemamo jasne signale da li postoje predstavnici američke administracije koji će se time baviti“, navodi Vladisavljev.