Berlinski proces i ekonomija: Može li kreativna industrija da poveže Zapadni Balkan?

U Londonu je nedavno, pod pokroviteljstvom ovogodišnjeg domaćina Berlinskog procesa, Velike Britanije, potpisana Zajednička deklaracija u oblasti razvoja kreativne ekonomije Zapadnog Balkana. Industrijska grana u ekspanziji može pomoći regionu ne samo kroz ekonomske benefite, već i snažnije povezivanje. Umesto zidova, treba graditi mostove, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Kreativna ekonomija može biti pokretač rasta za sve zajednice. Ima ogroman potencijal na Zapadnom Balkanu“, izjavila je specijalna izaslanica Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs nakon usvajanja Zajedničke deklaracije kojom se kreativna ekonomija regiona stavlja u centar njegove ekonomske i evropske budućnosti.

Pirs je naglasila važnost regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, ali i potrebnu za dugoročnim investicijama u oblasima u kojima je moguće podsticati održivi rast, negovati društvenu koheziju i produbljivati veze širom regiona.

U Beogradu je prošle godine, na inicijativu nacinalne platforme „Srbija stvara“ već započeo sličan projekat - Regionalna kreativna mreža.

Projekat je okupio kreativne centre, organizacije i inicijative iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i Srbije.

U saopštenju je navedeno da kreativne industrije i inovacije imaju ogroman potencijal za regionalnu saradnju, kulturnu diplomatiju i stvaranje kreativnog ekosistema, kao i jačanje međunarodnog pozicioniranje regiona i zajednički ekonomski i tehnološki napredak.

Prema podacima Privredne komore Srbije iz 2017. kreativne industrije u Srbiji su doprinosile sa oko 4,6 procenta bruto društvenom proizvodu. Te godine je u ovoj oblasti bilo zaposleno četiri odsto građana Srbije.

Istovremeno je navedeno da kreativne industrije imaju snažan izvozni potencijal, sa više od 25 odsto rasta izvoza godišnje po čemu su, istaknuto je, jedna od najbrže rastućih segmenata srpske privrede.

„Zagrevanje“ za jesen

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević ističe da Srbija prednjači na Zapadnom Balkanu u ovoj oblasti.

U razgovoru za Kosovo onlajn Đurđević objašnjava da se pod terminom „kreativne industrije“ krije čitav spektar raznih usluga u prvom planu malih i srednjih preduzeća koja rade u oblastima filma, kulturnih dešavanja, IT industrije.

„Srbija u tom smislu prednjači na Zapadnom Balkanu i ne samo u ovom regionu. Naš izvoz usluga iz IT-a je premašio izvor poljoprivrednih proizvoda, a znamo da je Srbija poljoprivredna zemlja i da se time ponosimo“, precizira Đurđević.

Zajedničku deklaraciju iz Londoca ocenjuje kao „zagrevanje“ za samit Berlinskog procesa koji će biti održan na jesen u Velikoj Britaniji.

„Deklaracija koja je potpisana o saradnji u oblasti kreativne industrije je očigledno prvi zvaničan dokument, inicijativa koju London organizuje. Sakupio je učesnice Zapadnog Balkana i Berlinskog procesa na temi koja je možda 'zagrevanje' za neke teže i ozbiljnije teme koje će doći“, navodi Đurđević koji je u PKS zadužen i za Berlinski proces.

Dodaje da još nema pojedinosti na koji način bi moglo da dođe do umrežavanja regiona, ali mu sigurnost da bi ova inicijativa mogla da zaživi uliva angažovanje Britanskog saveta.

„Interesantno je da je Britanski savet deo tog aranžmana i to me ohrabruje ne samo da je došlo do potpisivanja deklaracije, nego i da će se programi koje Britanski savet radi u svim ovim zemljama razvijati. Ono što je često bila boljka i slaba tačka Berlinskog procesa je što mnoge stvari koje su dogovorene ili potpisivane na samitima nisu bile realizovane ili jesu, ali u manjem postotku“, objašnjava Đurđević.

Upitan koliko bi projekat Otvoreni Balkan mogao da doprinese ovom procesu stručnjak PKS naglašava da bi to mogle aktivnost koje su do sada postignute kroz ovu inicijativu.

„Duh Otvorenog Balkana i deklaracije koje su bile začetnice ove inicijative mogu da budu implementirane i kroz Berlinski proces ako se to naravno želi. Donete su određene mere, usvojeni su određeni zakoni i to je pozitivno nasleđe. Za nas je jako važna saradnja iz oblasti bio-sanitarnih  veterinarskih sertifikata, prelazak granice, priznavanje različitih dokumenata, plus približavanje na više nivoa sa Albanijom, otvaranje tržišta rada…“, precizira Đurđević.

Zidovi i mostovi

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu naglašava da narodi Zapadnog Balkana moraju da kroz ekonomiju „razbijaju zidove i osnažuju mostove saradnje“, a da je kreativna industrija način da se dođe do tog cilja. Rešenje vidi i u distanciranju ekonomije od politike.

„Kroz kreativnu ekonomiju moramo na neki način razbiti zidove koji dele i ojačati mostove saradnje. Tu su kultura, film, književnost, muzika… Sve je to u domenu takozvane kreativne ekonomije i trebalo bi da se podrži i iskoristi, i da se priča o tome. Na kraju krajeva, upravo kroz kreativnu ekonomiju možda ćemo psihološki uticati da poboljšamo imidž Zapadnog Balkana i da učimo jedni od drugih da nije samo loša vest - dobra vest“, ističe Grdžaljiju za Kosovo onlajn.

Uveren je da je Berlinski proces „najbolje što se dogodilo Zapadnom Balkanu“ u poslednjih 25-26 godina, a da je nedavno potpisana deklaracija o jačanju kreativne ekonomije samo jedan segment te inicijative koja za cilj ima pomirenje naroda u regionu.

„Nije samo u pitanju ekonomska dimenzija, nego i politička, kulturna, muzička… U tom kontekstu se pokušava dodati druga dimenzija ekonomskoj saradnji. Živimo u vremenu digitalizacije, u vreme nekog novog svetskog poretka koji se zove 'trampizam' i zato mislim da je dobro iskorišćavati ekonomiju kroz kreativne metode i modele kako bi smo i spoznali sami sebe, ali i kulture jedni drugih i na taj način daleko više upućeni u vrednosti zemalja Zapadnog Balkana“, smatra Grdžaljiju.

Ipak, ovaj ekonomski analitičar upozorava da je problem regiona u tome što ima puno sporazuma, ali se malo njih i realizuje.

Rešenje vidi u „distanciranju od politike i političkog mešanja“.

„Mislim da mlade generacije daleko bolje prihvataju kreativnost u bilo kom kontekstu. I zato, uz podršku ili vlada regiona ili stranih donatora, ta kreativna ekonomija može da bude most približavanja i gradnje poverenja među ljudima. A, kroz to poverenje da dođe do procesa i približavanja EU što je cilj svake države na Zapadnom Balkanu“, uveren je Grdžaljiju.

Potcenjena tema

Istraživač u Institutu za demokratiju iz Skoplja Anamarija Velinovska poručuje da je svaki pokušaj povezivanja Zapadnog Balkana dobar, a da saradnja u oblasti kreativne industrije koja je do sada bila potcenjena može tome doprineti zato što region već deli zajedničku istoriju, jezik i kulturu.

„Svaki pokušaj povezivanja regiona, bez obzira da li je deklarativan ili će se pretočiti u konkretne aktivnosti treba pozdraviti. Reč je o nečemu što je novo i drugačije, kreativnoj ekonomiji, retko pominjanoj do sada. Rekla bih da je to veoma potcenjena tema u regionu Zapadnog Balkana“, kaže Velinovska za Kosovo onlajn.

Naglašava da je u ovu oblast ipak potrebno uložiti mnogo znanja, ali i resursa.

Prednost Zapadnog Balkana je u tome što već ima puno zajedničkog.

„Ovo je region koji delimično deli istoriju, jezik i kulturu. Takvi pristupi u industriji posebno u segmentu kreativne ekonomije mogu mnogo doprineti građanima širom regiona. Međutim, potrebna su veća ulaganja da bi se ova ekonomija razvila“, smatra Velinovska.

Ovaj proces će u najvećoj meri zavisiti, ocenjuje, od razvoja digitalizacije i veštačke inteligencije - segmentima u kojima region zaostaje u odnosu na ostatak Evrope.

„Danas, kreativna ekonomija ide ruku pod ruku sa nivoom razvoja digitalizacije i moraćemo da preformulišemo koje industrije spadaju u kreativnu ekonomiju i kako će razvoj digitalizacije i veštačke inteligencije uticati na njih, a mi kao region i dalje zaostajemo. Ono što bih videla kao ograničenje u povezivanju regiona jeste to što često kulturna saradnja donekle zaostaje i može biti potkopana političkim tenzijama i nacionalizmom koji ima prednost ispred bilo kakve kulturne saradnje“, naglašava Velinovska.

Pozitivni primeri povezivanja regiona u oblasti kreativne ekonomije postoje, ali nisu dovoljni bez obzira što je 2022. u studiji Regionalnog saveta za saradnju za mapiranje kreativnih industrija taksativno navedeno da bi trebalo da se mnogo više uloži u saradnju u filmskoj i muzičkoj industriji, kao i u turizmu.

„Moramo na taj pristup gledati prilično inovativno. Tri godine nakon studije imamo neka konkretna rešenja, već ove godine pokrenuta je Regionalna digitalna platforma 'Kreativ gejt' koja je mesto okupljanja poslovnih ljudi i pojedinaca koji se bave ovim sektorom“, ističe Velinovska.

Dodaje da postoje i mnogi drugi poslovi koji bi mogli da se definišu kao kreativna ekonomija, ali da su u ovom trenutku za region to muzički i filmski festivali.

„Region je poznat po muzičkim i filmskim festivalima koji su široko poznati, koji grade kulturni brend regiona i koji spadaju u kreativnu ekonomiju. Dakle, vidimo početak, ali mislim da ove prakse tek trebat da se razvijaju u praktičnoj upotrebi“, poručuje.

Smatra i da projekti u okviru Berlinskog procesa ne suzbijaju incijativu Otvoreni Balkan već su komplementarni i dopunjavaju je.

„Obim aktivnosti koje pokriva Berlinski proces je veći od onog koji pokriva inicijativa Otvoreni Balkan. U Berlinskom procesu možete pronaći ekonomska pitanja sa zajedničkim regionalnim tržištem, zelena pitanja, zelenu agendu, rodna pitanja, investicionu klimu i tako dalje. Dok Otvoreni Balkan ima mnogo više ekonomski i politički predznak, logično je da takve inovativnije deklaracije budu više u okviru Berlinskog procesa, koji uključuje svih šest zemalja Zapadnog Balkana“, kaže Velinovska.

Zaključuje i da inicijative Berlinskog procesa ne bi trebalo posmatrati „rivala“ ili „suzbijanje“ Otvorenog Balkana.

„Svaki pokušaj regionalne saradnje ne treba posmatrati kao rivalstvo između inicijativa, već kao neku vrstu komplementarnosti, jer je svaki pokušaj regionalne saradnje u kulturi i razvijanje ovih industrija značajan za region“, zaključila je Velinovska.

Oživljavanje potencijala

I ekonomski stručnjak i analitičar u kompaniji „Altax“ iz Tirane Eduard Đokutaj smatra da će razvoj i ulaganja u kreativne ekonomije doprineti „oživljavanju potencijala“ regiona, ali i zaustaviti odlazak mladih talenata sa prostora Zapadnog Balkana.

“Kreativna ekonomija je inicijativa ne samo za razvoj ekonomije uz pomoć umetnosti, kulture i svih vrsta talenata, već i za zaustavljanje onoga što se danas dešava na Balkanu, odnosno zaustavljanje odlaska talentovanih mladih ljudi u razne razvijene zemlje“, ističe Đokutaj za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je Zajedničku deklaraciju iz Londona nastavak već započetog projekta „Kreativna Evropa“.

Ipak, upozorava da je potrebno pratiti nove tehnologije kako bi ova inicijativa u okviru Berlinskog procesa i uspela, a da se to posebno odnosi na Albaniju.

„Potrebna je sveobuhvatna strategija za sve što se tiče kreativne ekonomije. S druge strane, iako naš budžet nema baš velike mogućnosti, potreban je fond za stimulisanje prvih 'startap' kompanija i za stvaranje onoga što će služiti kao most saradnje za regionalne projekte koji se ne tiču samo kulture, već i duha saradnje, nečega što je potrebno Berlinskom procesu. Ovi mostovi saradnje će nam omogućiti da se približimo standardima evropskog tržišta“, uveren je Đokutaj.

Inicijativu iz Londona vidi i kao „oživljavanje potencijala“ regiona u oblasti kreativne industrije koji bi, uz odgovarajuće finansijske stimulanse mogao da proizvede i povećanje bruto domaćeg dohotka u državama Zapadnog Balkana.

„Fokusiranje na ovu kreativnu ekonomiju i dodeljivanje fonda za pomoć ovoj inicijativi pomaže onom delu ekonomije koji je Balkan prilično razvio, delu kulture i umetnosti, i čini ga vidljivijim za ostatak sveta.  Revitalizacija ovog dela ekonomije može povećati bruto domaći proizvod za  dva do tri procenta“, smatra ovaj stručnjak.

Dodaje da se na ovaj način jačaju i „mostovi saradnje“ u regionu.

„To je takođe jedan od ciljeva interakcije zajednica kroz kulturu i umetnost. Stvaranje tržišta koja imaju za cilj da dostignu nivo onih tržišta koja Evropa danas ima, a koja su naprednija“, uveren je Đokutaj.

Smatra da u tom kontekstu inicijativu Otvoreni Balkan treba posmatrati kao „aneks“ Berlinskog procesa.

„Otvoreni Balkan je uglavnom bio aneks Berlinskog Procesa, kao inicijativa koja je nastojala da još više personalizuje ovaj program. Nije postigao puni uspeh zbog neučešća skoro polovine balkanskih zemalja, i zbog nejasnoće o tome kako bi to pomoglo zemljama koje učestvuju u ovoj inicijativi“, smatra ovaj analitičar.

S druge strane, inicijativa za povezivanje kreativnih ekonomija u okviru Berlinskog procesa za cilj imaju da „ujedine što više resursa i potencijala“ u zemljama regiona.

„U našem slučaju, u albanskoj ekonomiji, postoji fragmentacija, obrazovanje teče odvojeno, zdravstvo odvojeno, sektori ekonomije odvojeno. Ova inicijativa pokušava da sintetiše ove pristupe na organizovaniji način, a ovaj pristup postaje efikasniji kada se podigne na nivo regionalne saradnje“, kaže Đokutaj.

Zbog toga je uveren da će kreativna ekonomija „aktivirati sve talentovane rezurse“ koji imaju inovativan pristup u radu.

„Ovo će biti poput inkubatora koji će pomoći novim kompanijama, 'startapovima', dajući im sredstva, pomažući im sa znanjem i informacijama i stvarajući partnerstva i mreže saradnje. Na ovaj način, pomažući ovim talentima da sarađuju, prirodno se stvara potencijal za ekonomsku ekspanziju i za stvaranje preduzeća koja u svojoj osnovi imaju umetnost i kulturu, odnosno talenat”, zaključuje Đokutaj.

Šansa za region

Kreativna direktorka Unije makedonskih profesionalnih udruženja u kreativnoj industriji (UMPAKI) Elena Bojadžijeva Cvetkovska poručuje da je kreativna ekonomija jedna od najbrže rastućih u svetu i da bi uz pravu zakonsku regulativu i finansijsku podršku mogla da bude velika šansa za zemlje Zapadnog Balkana.

„S obzirom na to da je kreativna ili takozvana narandžasta ekonomija jedna od najbrže rastućih u svetu, svaki novi paket ili svi paketi koji se otključaju za Zapadni Balkan su dobrodošli. Činjenica je da smo sve mi zemlje u regionu, Zapadni Balkan, malo tržište, ali uz pravu strategiju i pravu zakonsku regulativu i naravno finansijsku podršku, može se mnogo toga postići“, ističe Bojadžijeva Cvetkovska u razgovoru za Kosovo onlajn.

Precizira da je veliki broj pozitivnih primera u svetu, posebno kada je reč o malim zemljama, koje su baš zahljajući kreativnoj ekonomiji značajno uvećale svoj bruto društveni dohodak od četiri do deset procenata.

„Jedan primer je Gruzija, sa svojim programom 'Kreativna Gruzija'. Takođe i Malta, gde je BDP iz kreativne ekonomije oko 10 posto“, navodi Bojadžijeva Cvetkovska.

Dodaje da na Zapadnom Balkanu već ima primera saradnje u ovom sektoru.

„Uz veliki deo projekata koji su već u toku, odnosno finansiranja koje je već dostupno za Zapadni Balkan, postoje slične platforme. Jedna od njih je umrežavanje u kreativnim industrijama na Zapadnom Balkanu. Lid 'Srbija stvara' posluje zajedno sa Unijom makedonskih profesionalnih udruženja u kreativnosti i Banja Lukom, i naravno partnerima iz drugih zemalja koji se s vremenom uključuju“, kaže kreativna direktorka UMPAKI.

Na pitanje koliko je pokrenuta inicijativa Berlinskog procesa potiskivanje ili podrška Otvorenom Balkanu, Bojadžijeva Cvetkovska ističe da je svaka inicijativa i podrška kreativnom sektoru dobrodošla.

„Svaka pozitivna inicijativa je dobrodošla jer je sve što može da se iskoristi kao način finansiranja Balkana ključno jer mladi ljudi, pre svega, zaslužuju da osete neke od tih koristi“, naglašava Bojadžijeva Cvetkovska.