Vučević: Pogrom 2004. deo ogromnog stradanja koji Srbi na Kosovu trpe vekovima

Pogrom nad Srbima koji se dogodio 17. marta 2004. godine predstavlja još jedan prilog ogromnoj krizi stradanja koje srpski narod već vekovima trpi na teritoriji Kosova, poručio je večeras premijer Srbije Miloš Vučević.

Vučević je, na komemorativnoj akademiji u Narodnom pozorištu povodom Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – pogrom na KiM, ukazao da danas, 21 godinu nakon pogroma, srpski narod na Kosovu živi u getoima, ekonomski izolovan, uz konstantan pritisak i nasilje, dok režim Aljbina Kurtija „kao da ne čini i ne planira“ ništa durgo osim kako da preostalo srpsko stanovništvo protera ili fizički uništi.

„Okupili smo se da obeležimo dan sećanja na tužnu i tragičnu 2004. godinu, kako bismo još jednom pred čitavim svetom ponovili istinu o našim stradalnicima sa raspetog Kosova i Metohije. Pogrom koji se dogodio tog martovoskog dana predstavlja još jedan prilog ogromnoj krizi stradanja koje srpski narod već vekovima unazad trpi na teritoriji naše južne pokrajine“, rekao je Vučević.

Ukazao je i da kriza na Kosovu kao da nikada nije ni prestajala, ali da je u najžešćem obliku eskalirala krajem '90-ih godina prošlog veka, posebno 1999. godine.

Tada se, podsetio je, SRJ suočila sa više od 1.000 najmodernijih aviona Natoa, albanskim teroristima u zemlji i izvan nje, pa čak i sa otvorenom pretnjom napada kopnenim trupama na svoju teritoriju od strane Natoa.

„Nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja Rezolucije SB UN 1244 pred očima čitave međunarodne zajednice naš narod na Kosovu i Metohiji ponovo je postao meta nezapamćenog nasilja. Dolaskom Kfora usledio je pravi egzodus Srba, Roma, Goranaca, Aškalija, kao i svih drugih koji se nisu uklapali u politiku zločinačke tzv. OVK. Najmoćnija vojna alijansa u istoriji čovečanstva nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote nevinih građana“, ukazao je premijer Srbije.

Sve je, kazao je, bilo dozvoljeno, ako je upereno protiv Srba.

„Cilj je bio da se otme naša pokrajina, da se namire ko zna kakvi dugovi, ko zna kojih sila, da se slomi naš narodni duh, da se ukrade, otme, prisvoji ono što nema cenu i ono što nije na prodaju“, podvukao je Vučević.

Podsetio je da je u 21. veku u Evropi organizovan pogrom protiv civilnog stanovništva, kada su naoružane mase ekstremista napale srpske enklave širom Kosova i za samo 48 sati etnički očistile šest gradova i 10 sela.

„Priština, Obilić, Kosovo Polje, Lipljan, Gnjilane, Prizren... Osmoro Srba mučki je ubijeno, još dvoje podleglo povredama, 930 srpskih kuća do temelja je spaljeno, a 4.012 Srba je proterano sa svojih vekovnih ognjišta“, nabrojao je Vučević.

Unmik i Kfor su, kaže, potpuno zakazali u zaštiti nealbanskog stanovništva i privatne imovine i nemo su gledali taj zločin.

„Još sramniji je bio odgovor tadašnjih vlasti u Beogradu, od istih onih koji nam danas drže predavanje o patriotizmu i pričaju o Kosovu. Njihovo nečinjenje i ćutanje...ostaće zapamćeno kao vrhunac kukavičluka i besramlja“, rekao je Vučević.

Naglasio je da je i 21 godinu nakon pogroma, težak položaj srpskog naroda na Kosovu.

„Naš narod živi u getoima, ekonomski izolovan, uz konstantan pritisak i nasilje. Kurtijev režim kao da ništa drugo ne čini i ne planira osim kako da preostalo srpsko stanovništvo protera ili fizički uništi. Svedoci smo otvorene, svakodnevne diskriminacije i gaženja osnovnih ljudskih prava“, naznačio je Vučević.

Ipak, istakao je da srpski narod opstaje na Kosovu, uprkos svemu.

„Oni svedoče da Kosovo i Metohija jesu i zauvek će biti srce i duša Srbije. Oni su predstavnici one vere i sna o slobodi i snažnoj Srbiji koja nas je održala. Oni su svedočanstvo našeg zaveta da Srbija danas nije slaba ni bespomoćna, kao što je bila onda kada su je vodili poslušnici pojedinih ambasada“, dodao je premijer.

Poručio je da će Srbija čuvati i štititi srpski narod ma gde on bio i državu od svih onih koji bi da je satru.

Ukazao je i da su pred Srbijom veliki izazovi.

Komemorativnoj akademiji prisustvovali su ministri u Vladi Srbije, predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, predstavnici Vojske Srbije, velikodostojnici SPC, porodice i potomci stradalih u Pogromu.

Komemorativna akademija počela je minutom ćutanja za žrtve požara u Severnoj Makedoniji.