Vučić u UN: Ovde niko nikog ne sluša, u čemu je razlika između teritorijalnog integriteta Ukrajine i Srbije?

Aleksandar Vučić, govor na Generalnoj skupštini UN
Izvor: Instagram/buducnostsrbijeav

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u obraćanju na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da je stvarnost takva da "ovde zapravo niko nikoga i ne sluša", da niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana.

"Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva", rekao je Vučić.

Vučić je istakao da Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujući i teritorijalni integritet Ukrajine.

"To je ozbiljno, odgovorno ponašanje u ovom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Istina je da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi kada je Srbija napadnuta, a da nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju. To se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od Vas daju međunarodno priznanje i legitmitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje", rekao je predsednik Vučić.

Podsetio je da Srbija nikada nije nije napala tuđu teritoriju, niti ugrožavala teritorijalni integritet bilo koje zemlje.

"To nije sprečilo NATO da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti "Kosova" iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje. Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga – 'Nepravda učinjena bilo gde je istovremeno i pretnja pravdi svuda'", rekao je predsednik, posle čega je pozdravljen aplauzom.

On je naveo i da bez obzira na to što Srbija i sama oseća posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, neće odustati od temeljnih principa Ujedinjenih nacija.

"Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu", istakao je predsednik.

Vučić je rekao da Srbija posebnu zahvalnost duguje članicama UN, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Rekao je i da ohrabruje to što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti.

"Srbija i ja kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Uveren sam da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance na našim prostorima. Sve druge opcije smo već istrošili i bar što se tiče Srbije ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića", poručio je Vučić.

Predsednik je dodao da Balkan ne može da podnese još jedan rat, i da se nada da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje svih zemalja.

"Ovaj proces vodimo u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu", dodao je on.

Podsetio je da se danas 23 puta čulo da se različiti lideri pozivaju na Povelju UN.

"Ali kada dođemo do Srbije, vidimo da 17 od tih 23 krše međunarodno pravo i ne poštuju pravila UN. Nadam se da ćemo pobediti sve teškoće", rekao je predsednik.

Predsednik je rekao i da Srbija podržava Dejtonski mirovni sporazum, uprkos neistinama koje su se mogle čuti.

"Politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate. Mi smo uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva", rekao je on.

Vučić je dodao da je bilo potrebno samo da pragmatično razgovaramo o budućnosti, a ne o prošlosti.

"Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine sprovode projekat “Otvoreni Balkan” koji ima jasnu ideju – otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou", naveo je Vučić.

Podsetio je na reči čuvenog generalnog sekretara UN Daga Hamaršelda da ta organizacija nije napravljena da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla. 

Istakao je da smo svedoci da se doba u kom živimo odlikuje usložnjavanjem globalne geopolitičke situacije.

"Ova generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene bezbednosnu arhitekturu sveta i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako teška vremena zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija", rekao je srpski predsednik.

Izneo je viđenje Srbije o pet ključnih izazova sa kojima se suočava svet.

"Pod jedan - Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti. Pod dva je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama, zatim je pod tri energetska bezbednost u uslovima svetske krize, četiri - finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju i na kraju pod pet: snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja", dodao je on.

Predsednik Srbije je rekao da nas aktuelni uslovi u svetu sve češće opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu.

"Ovo načelo aktuelnije je danas više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva: "Budimo tolerantni i zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi". Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava", rekao je Vučić. 

On je ukazao da su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja hranom, kao i da je solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima. 

Srbija, kako je rekao, svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja.

"Nastojimo da obezbedimo snabdevanje energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja", rekao je Vučić.

On je dodao da je neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim krizama.

"Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na rasu i veru. Tema ovogodišnje debate nas upozorava, a krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče uzroci. Svedoci smo da svako ignorisanje problema i manjak komunikacije među zemljama samo ukrupnjava i usložnjava situaciju. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma", rekao je predsednik Srbije.

Istakao je da su multilateralizam, zajednička akcija i odgovornost neizostavni elementi svih dosadašnjih diskusija, ali da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.