Vukadinović: Priština pokušava da kopira Rezoluciju o Srebrenici, ali izgledi su im mali

Kosovske vlasti pokušaće da naprave kopiju onoga što su Bošnjaci uradili sa pričom o Srebrenici, ali izgledi da u tome uspeju su dosta manji, ocenjuje za Kosovo onlajn naučni saradnik Balkanološkog instituta Igor Vukadinović.

Govoreći o najavljenoj saradnji Instituta za ratne zločine iz Prištine i Memorijalnog centra Potočari u Srebrenici on kaže da to nije iznenađenje.

“Povezivanje kosovskih vlasti, Prištine sa Sarajevom i sa bošnjačkom političkom elitom je nešto što zapravo postoji već duži vremenski period. To je saradnja koja je uspostavljena još u socijalističkoj Jugoslaviji - povezivanje republika u cilju zajedničkih interesa i najčešće protiv Srbije i srpskih interesa. U tom smislu i Aljbin Kurti je dosta naklonjen bošnjačkim interesima”, kaže naš sagovornik.

Što se tiče bošnjačke političke elite, ocenjuje, oni bi odavno priznali Kosovo da nije Republike Srpske koja u zajedničkim institucijama sprečava da do tog formalnog priznanja dođe.

“S druge strane, kosovskim vlastima se svakako dopada način na koji bošnjaci politički profitiraju i eksploatišu temu istorije, temu ratnih zločina za vreme rata i na neki način svojevrsne dehumanizacije Srba koja se sprovodi preko te mantre, dakle, o Srebrenici, koja neprekidno traje godinama i koju je zapad prihvatio. Kosovske vlasti nisu ni približno uspešni kao što su bili uspešni bošnjaci iz Sarajeva u toj eksploataciji teme ratnih zločine u cilju sticanja nekih konkretnih političkih dobiti”, smatra Vukadinović.

Veruje da će albanske vlasti na Kosovu pokušati u narednom periodu da učine nešto slično.

„Pokušaće da naprave neku kopiju onoga što su Bošnjaci uradili sa pričom o Srebrenici, ali izgledi za to su dosta manji, s obzirom na to da su oni mnogo kasno ušli u tu priču i započeli taj projekat mitologizacije određenog ratnog zločina, da se od njega napravi simbol celog rata i da se na taj način dođe do nekih novih političkih poena”, kaže istoričar.

Objašnjava da je to u slučaju BiH započeto odmah nakon rata.

“Demonizacija i dehumanizacija srpskog rukovodstva u BiH, uz procesuiranje po dvostrukim rašinima - Srbi čine preko 90 odsto političkih zatvorenika i u BiH i u Hagu, dok se zločini nad Srbima ne procesuiraju po pravilu. Nešto slično se događa na Kosovu, s tim što je kosovska strana ostvarivala neke svoje nacionalne interese bez velike potrebe da se to prati nekom pričom, nekim konkretnim zločinom”, navodi Vukadinović.

On podseća da je jedan od najpoznatijih slučajeva na Kosovu "Račak", ali da „on više pokazuje nameštaljku nego istinski ratni zločin”.

“Dakle, on više predstavlja neki izgovor i alibi za početak bombardovanja nego što stvarno predstavlja masovni zločin nad civilima, tako da u tom smislu albanske vlasti na Kosovu sa velikim zakašnjenjem pokušavaju da na isti način pristupe toj temi rata kao što su pristupile bošnjačke elite. Slični su im motivi zapravo, ali okolnosti su dosta drugačije. Zbog toga ne očekujem da će tu biti nekih velikih uspeha sa te strane”, zaključuje on.