Vuletić: Evropski izbori sklonili Kosovo iz fokusa EU, ključnu ulogu mogle bi da preuzmu SAD

Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje za Kosovo onlajn da posle izbora za Evropski parlament neće doći do nekih velikih zaokreta u politici, ali da će unutrašnji problemi zemalja EU baciti Zapadni Balkan u drugi plan. Isto očekuje i po pitanju Kosova, ne isključujući mogućnost da će se ključna reč ponovo prepustiti Sjedinim američkim državama.

“Jako se mnogo govori o tom pomeranju Evrope u desno. Nema sumnje da, kada je o Evropskom parlamentu reč, tu nije došlo do nekih dramatičnih velikih pomerenja koje bi uticalo ni na personalnu, a generalno ni na politiku Evrope prema ključnim pitanjima. Dakle, neće se promeniti ni odnos prema ratu u Ukrajini, neće se promeniti ni odnosi u samoj Evropskoj uniji, tako da, kada je reč o tim ključnim politikama, nema razloga za očekivati da će doći do nekih zaokreta”, kaže Vuletić.

Navodi da su za Evropu značajniji potresi unutar pojedinih, pre svega vodećih zemalja EU, i veruje da će oni dovesti do manjeg interesovanja za regionalna pitanja na Balkanu.

“Pre svega će se baviti svojim unutrašnjim pitanjima. Vidimo da su već najavljeni parlamentarni izbori u Francuskoj, koalicija vladajuća u Nemačkoj je bitno uzdrmana, tako da možemo očekivati da će biti manje interesovanja za ideju proširenja. S druge strane, kada je reč o pitanjima koja nas najviše interesuju, pre svega kada je reč o Kosovu, tu bismo eventualno mogli da očekujemo da će fokus biti manji i da će se ključna reč ponovo prepustiti Sjedinim američkim državama, kao što je to i ranije bio slučaj”, navodi Vuletić.

Komentarišući aktuelne geopolitičke prilike ocenjuje da se one ne menjaju tako brzo i da je ideja Zapada “da ovaj prostor treba rascepkati u meri da ga je lakše kontrolisati”.

“To, generalno, ne odgovara Srbiji. Srbi su i brojčano najveći narod, oni su i teritorijalno rasprašeni, ali vidimo da je ta politika već dovela do toga da Srba gotovo da više nema kao bitnog političkog faktora u Hrvatskoj. Crna Gora i Srbija su se razdružile i to je otežalo poziciju Srba u Crnoj Gori. Danas je to nešto malo drugačije i bolje nego što je bilo pre, ali setimo se da je ta promena uvek moguća. Znači, politika Zapada, ne iz razloga što oni nekog više vole ili ne vole, njima je to u krajnjoj liniji svejedno, nego ih pre svega interesuje da to budu male, što je moguće manje državice”, kaže poznati sociolog.

Podvlači da je u tom smislu danas aktuelna kao tema i to da se neće dozvoliti stvaranje nekakve “velike Albanije”.

“Kao da je to nekakva uteha za Srbiju koja smatra da su Kosovo i Metohija neodvojivi njen deo. U tom smislu plašim se da mi ne možemo da očekujemo bog zna kakve benefite od promena”, dodaje on.

Eventualno, ono što bi moglo da utiče na ovaj region, ocenjuje, to bi bila pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD.

“Setimo se pred kraj njegovog mandata, gospodin Grenel i on su već, da tako kažemo, imali određeni plan za ovaj region, za odnose između Beograda i Prištine. Nikada to nije ozvaničeno, ali negde se otprilike i zna na čemu se taj plan zasnivao, što je bitno različito u odnosu na ono što aktuelna administracija pokušava da realizuje”, kaže Vuletić.

U tom kontekstvu, smatra, treba razumeti i ideju koju je neformalno lansirao američki profesor i analitičar Edvard Džozef, da bi SAD mogao poslati na Balkan specijalnog izaslanika za pitanje priznanja Kosova.

“Iskreno govoreći, mi smo već imali ovde mnogo izaslanika, doduše koji se nisu fokusirali samo na jedno pitanje, nego na generalnu stabilizaciju i mislim da je ovo više jedna od ideja koja je, kako bih rekao, probni balon. Ali, ako bi se tako nešto dogodilo, to bi značilo da je Sjedinjenim Američkim državama najvažnija stvar da dođe do priznanja Kosova. Nisam siguran da je u ovoj predizbornoj godini to baš tako. Ako se i desi, suviše je malo vremena, svega nekoliko meseci, a poslovi koji bi bili pred takvim izaslanikom bi bili ogromni”, zaključuje Vuletić.