Vuletić: Teško možemo očekivati radikalne korake EU zbog ponašanja Kurtija

Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje da ne treba očekivati radikalne korake ili poteze EU prema administraciji Aljbina Kurtija, a da je otvaranje pitanja vizne liberalizacije adut Unije u mogućem uslovljavanju Prištine.

„Neke suštinske, radikalne korake i radikalne promene spram ponašanja Kurtija teško da možemo očekivati. I svi su nekako sada u stanju iščekivanja onoga što bi mogli da donesu predsednički izbori u Americi, mada iskren da budem, ja ni tu ne očekujem bilo kakve velike pomake. Dakle, tek ukoliko bi Kurti bio sklonjen sa čela tih institucija mogli bismo se možda nadati, ako ničemu drugom, a onda promeni načina na koji se privremene institucije odnose prema Srbima, promene načina u razgovorima. Ali, do tada ima još dosta vremena i ne verujem da će se do tada bilo šta menjati, pogotovo ne da će biti neke jače sankcije uvedene Kosovu“, kazao je Vuletić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je međunarodna zajednica svesna da Aljbin Kurti od početka svog mandata vodi jednostranu politiku čiji je jedini cilj međusobno priznavanje Beograda i Prištine.

„Svi i znamo, a zna i međunarodna zajednica da od trenutka kada je došao na čelo privremenih institucija, Kurti, i uopšte ova politika, vode jednostranu politiku, politiku koja podrazumeva da je jedini cilj i jedino od čega oni polaze međusobno, priznavanje Kosova i Srbije, odnosno Beograda i Prištine. I to oni sve znaju“, ističe Vuletić.

Dodaje da je Kurti ublažio „formalnu retoriku“ prihvatajući da učestvuje u razgovorima, ali da je to kompenzovao na drugi način.

„Povlačio je jednostrane poteze i na kraju su se ti razgovori pretvarali, on je pokušao da ih pretvori, pre svega u neku vrstu normalizacije tih njegovih jednostranih poteza. On i dalje nastavlja na tom tragu u zavisnosti od toga koliko Beograd pristane u toj meri i međunarodna zajednica daje izjave poput ove Petera Stana“, objašnjava Vuletić.

Sumnja da bi eventualno uvođenje dodatnih ekonomskih sankcija Kosovu promenilo politički kurs Prištine, ali da bi uslovljavanje viznom liberalizacijom mogao biti onaj „adut“ EU koji bi mogao da ima efekta.

„Što se ekonomskih sancija tiče, to je, nema sumnje, nešto što Albance najmanje brine. Videli smo da oni baš mnogo ne vode računa o tome. Kada bi vodili računa, ne bi ni povlačili potreze koje su bili usmereni, naravno protiv Srbije, ali i protiv stanovništva na Kosovu. Kada je reč o viznoj liberalizaciji, to jeste nešto što sada, pred ove izbore, Evropska unija ima kao adut u ruci, a da li će ga i u kojoj meri koristiti, to je nešto što ostaje da se vidi. Bila bi tu, naravno, dovoljna i ozbiljna pretnja u tom pravcu, ali nisam toliko uveren da je EU uopšte spremna na nešto što je do sada već uspostavljan model ponašanja, suštinski menja“, smatra Vuletić.

Pretpostavlja da bi do promene stava Zapada prema Prištini došlo i da je neka druga nomenklatura u SAD zato što bi se „koristili drugačiji mehanizmi“.

„ EU  ima na raspolaganju mehanizme, ima alat kojima bi mogla da disciplinuje Kurtija. Zašto ona to ne čini? Deo  odgovora je nešto što ćemo imati prilike da vidimo i u mesecima koji slede“, zaključuje Vuletić.