Ivanov: Pretnje sankcijama signal Prištini, za EU sve opcije na stolu

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov ocenila je za Kosovo onlajn da ne postoji konkretan plan kako bi EU mogla da sankcioniše ponašanje Prištine i da su pretnje novim merama signal kosovskoj administraciji da promeni politiku povlačenja jednostranih poteza.

„Mislim da u ovom trenutku još uvek ne postoji neki konkretan plan kako bi trenutne mere mogli da se dodatno pojačaju, dodatno uvećaju ili čak možda neke nove mere koje bi mogle da se uvedu.U ovom trenutku to je samo signal Prištini da mora da promeni trenutni pristup, da mora da se vrati nazad dijalogu koji moderira Evropska unija, koja pokušava da normalizuje odnose između Beograda i Prištine“, kaže Ivanov.

Dodaje da su države Kvinte bile jasne po pitanju otvaranja glavnog mosta na Ibru, ali i da su takođe svesne da vlada Aljbina Kurtija kalkuliše mogućim sankcijama na jednostrane poteze.

„Zemlje Kvinte su bile vrlo jasne, da otvaranje Ibra nije nešto što treba da se desi, da kada i u kom trenutku će se to desiti treba da zavisi pre svega od dijaloga i procesa normalizacije između Beograda i Priština. Ali ovo što se trenutno dešava je samo deo celokupnog ponašanja Kurtijeve vlade koje mi vidimo već nekoliko meseci, da ne kažem čak i godinama unazad, gde se prosto povlače jednostrani potezi. Verovatno se Priština nada da sankcije koje će za to snositi ili neće postojati ili čak ukoliko budu postojale, da one neće biti preozbiljne, da ih prosto neće previše jako osetiti na sopstvenoj koži niti vlada tamo, niti narod koji živi tamo. Mislim da je to prosto deo jednog sada već obrasca ponašanja koji mi možemo videti od Kurtijeve vlade“, naglašava Ivanov.

Uverena je da su za EU „sve opcije“ kaznenih mera na stolu: od ekonomskih do razmatranja vizne liberalizacije.

„Sve opcije su na stolu i koja opcija će na kraju možda i biti implementirana u velikoj meri zavisiti od toga šta će Kurtijeva vlada da uradi, u kojoj meri će poslušati ono što govori Kvinta, ono što govori zvanični Brisel. Ali, verovatno možemo da očekujemo na osnovu svega što je EU unija radila do sada, da će neki prvi talas verovatno biti ekonomske sankcije, odnosno sankcije koje će da oseti privreda i koje će da oseti ekonomija Kosova, jer one na kraju krajeva su uglavnom davale neke pozitivne rezultate, ne samo u slučaju Beograda i Prištine, nego generalno - ekonomske sankcije su nešto za čime se prvo poteže“, smatra Ivanov.

Dodaje da tek ukoliko ekonomske sankcije ne daju željeni rezultat, EU bi mogla da krene i korak dalje i razmotri viznu liberalizaciju.

„Ali verujem da je Evropska unija ne želi ni na koji način da eskalira situaciju i da se nada da će sama pretnja sankcijama i samo odbijanje, da se trenutne mere koje su na snazi ukinu, biti dovoljne da se Kurti privoli da se vrati za pregovarački sto, da prestane sa donošenjem jednostranih odluka i da se taj proces normalizacije između Beograda i Prištine, koji je sam po sebi u svojoj suštini težak zato što mi govorimo o dve strane koje imaju međusobno isključive političke ciljeve, da prekine da ih otežava svojim donošenjem jednostranih odluka, koje onemogućavaju normalno funkcionisanje tog već samo po sebi teškog procesa normalizacije između Beograda i Prištine“, objašnjava Ivanov.

Kao opciju ne isključuje i mogućnost da EU čeka izbore na Kosovu kako bi dobili „lakšeg pregovarača“ od Aljbina Kurtija, ali i upozorava da problem u procesu normalizaciji nije Kurti, već to što  EU ne deluje kao jak akter koji je u stanju da doprinese stvarnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„Realno već više od deset godina od kada je potpisan Briselski sporazum mi i dalje nemamo Zajednicu srpskih opština. I dalje odredbe Briselskog sporazuma nisu implementirane. Možda se Evropska unija nada novim izborima, možda se nada da će se vlast promeniti, da će doći neko sa kime će oni možda lakše moći da razgovaraju nego što je to sada slučaj sa Kurtijem, ali ovaj problem je stariji od Kurtija. Problem normalizacije traja već previše dugo i EU bi morala ozbiljnije da se uhvati u koštac sa činjenicom da strane ne ispunjavaju ono što su potpisali i rekli da će ispuniti“, zaključuje Ivanov.