Zamenik šefa Misije SAD pri Nato: Nadamo se napretku u dijalogu koji će omogućiti smanjenje Kfora

Zamenik šefa Misije Sjedinjenih Američkih Država pri Natou Ričard Holcepl izjavio je da se SAD nadaju napretku u dijalogu Srbije i Kosova uz posredovanje Evropske unije, kako bi se smanjila potreba za prisustvom međunarodne Misije Kfora, ne želeći da procenjuje koliko će još biti potrebno da ta Nato misija ostane na Kosovu.

On je u razgovoru sa predstavnicima nekoliko uticajnih medija iz Srbije u Briselu, na pitanje kako gleda na Misiju Kfora i njenu budućnost za pet godina, a s obzirom na KBS, rekao da je to nezahvalno prognozirati, ali da je Nato pokazao da je sposoban da održi svoju misiju tako dugo i da se prilagodi situaciji.

"Neću da predviđam koliko će Kfor ostati na Kosovu. Naša je nada da će biti napretka u dijalogu, uz posredovanje EU, koji će stvoriti uslove za smanjenje međunarodnog prisustva. Ali, znam da su saveznici odlučni. Pokazali smo našu sposobnost da imamo misiju toliko dugo i da je prilagodimo situaciji. I nastavićemo to da činimo. Ne bih sada prejudicirao da li će za pet godina Kfor i dalje biti potreban. Optimističniji sam da ćemo videti politički napredak koji bi omogućio druge mogućnosti", rekao je Holcepl.

Na pitanje šta trenutno vidi kao najveći rizik na Zapadnom Balkanu, odgovara da je rizik u regionu isti kao i prethodnih 30 godina.

"To je politika u regionu. Potrebno je da sve države u regionu imaju produktivnu saradnju. Ostvarili smo značajan napredak u protekle tri decenije, ali ima još posla", rekao je on.

Uptan da li ovu godinu vidi kao izazovniju, s obzirom na situaciju u Ukrajini, kaže da će članice Nato ostati jedinstvene i odlučne po pitanju rata u Ukrajini.

"Ima još mnogo posla. Režim u Moskvi treba da razume da nećemo odustati od podrške Ukrajini. Imamo mnogo posla ove godine. Da li je izazovnije - ne znam. Zadatak pred nama je da osiguramo svu podršku koju možemo Ukrajini i to ćemo činiti, koliko bude potrebno", jasan je Holcepl.

Navodi i da članice Alijanse uvek imaju ambicije da, kao saveznice, zajednički rade još više.

"Videćete na Vašingtonskom samitu, koji će se u julu održati povodom 75 godišnjice Nato. Imaćemo i više projekata da najavimo, po pitanju podrške Ukrajini, ali i one kroz koje ćemo kao saveznici doprinositi zajedničkoj bezebednosti. Znamo da je svet postao izazovniji i opasniji i potrebno je da svi možemo da se oslonimo jedni na druge u promovisanju bezbednosti. Imamo planove za odbranu", rekao je Holcepl.

Članstvom Finske i Švedske, Nato je dobio dve nove članice, ali i 1.300 kilometara dugu granicu sa Rusijom. S tim u vezi, pitanje je u kom svetlu će se odvijati vežba "Defeneder 2024", i šta će ona pokazati.

"Razvoj situacije Ukrajini i lekcije koje smo naučili su veoma važne za dalji razvoj. Pristupanje Finske i Švedske donosi veću bezbednost svim članicama, jer su to veoma sposobne zemlje, a njihove vojske već dugo interoperabilne sa Alijansom. Vidimo velike koristi i to je značajna posledica koju Putin nije predvideo kada je napao Ukrajinu. To šalje i jasnu poruku drugim evropskim državama da treba ozbiljno shvatiti nacionalnu bezbednost, a najbolji način za to je - kolektivno", ukazuje američki diplomata.

Na pitanje da li su članice Natoa, odnosno Evropa, u opasnosti od "buđenja spavača" koji pripadaju ekstremističkim islamskim organizcaijama poput Hamasa i Hezbolaha, a naseljeni su širom Evrope, u svetlu konflikta na Bliskom istoku, odgovara da Nato mora da ostane spreman da odgovori na takve pretnje.

"Uvek smo bili jasni po pitanju opasnosti koja i dalje postoji od terorističkih organizacija. Ne možemo da zažmurimo pred tim izazovom, moramo biti oprezni. Događaji tokom proteklih sedam meseci su pokazali da moramo ostati spremni da odgovorimo na te pretnje. Sarađujemo sa saveznicima u praćenju terorističkih organizacija i aktivista i nastavićemo sa tom međuanrodnom saradnjom", zaključio je zamenik šefa misije SAD pri Natou.