Zečević: EU prepoznala interes da Srbija postane njen deo, da shvati i značaj opstanka Srba na Kosovu

Brojne posete evropskih lidera dokaz su da je EU prepoznala svoj interes da i Srbija postane deo Unije, kaže Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije i ukazuje da EU, isto tako, treba da shvati i važnost opstanka srpskog naroda na Kosovu.

Zečević je za RTS rekao da su poseta predsednice Evropske komisije, kao i boravak predsednika Aleksandra Vučića u Slovačkoj, gde se sastao sa premijerima Slovačke i Mađarske, te dolasci grčkog i poljskog predsednika vlade u Beograd, pokazatelj da su evropski državnici shvatili značaj Srbije za Evropsku uniju.

"Poslata je poruka da žele da nas vide u Evropskoj uniji i rade na tome da nas približe njima. To je bila poruka poljskog premijera i Fon der Lajenove, dok su stavovi Bratislave i Budimpešte odavno na našoj strani", ističe Zečević.

Navodi da se u skladu sa porukama očekuju i konkretni koraci.

"Pre svega, tu je otvaranje klastera tri, čime ćemo praktično izaći iz blokade u procesu evropskih integracija koja traje duže od dve godine. Takođe, očekuju nas dodatna sredstva, sa 200 na oko 700 miliona evra dotacija", napominje Zečević.

Ipak, kako kaže, očekuje se i da Srbija ispuni pojedine uslove.

"Traže se promene u polju izbornog zakonodavstva i biračkih spiskova, zatim u oblasti medija i viznog režima prema trećim državama. U ekonomiji imamo problem sa slobodnom konkurencijom, što se vidi po cenama u prodavnicama. EU će u tom smislu tražiti da do 2027. godine ukinemo dotacije za inostrane firme koje otvaraju radna mesta u Srbiji, jer je konkurencija nelojalna", objašnjava Zečević.

Smatra da je važno što je EU shvatila da izostavljanje Srbije izvan Unije za nju predstavlja veću štetu, jer BRIKS vreba svoju šansu kao projekat koji bi trebalo da poremeti dominaciju Zapada.

"Evropska unija smatra da što pre treba da reši probleme u svom dvorištu. Ja se nadam da Srbija može da bude spremna za punopravno članstvo do 2029. ili 2030. godine, ali je za to potrebna politička volja unatar Unije. A isto tako, potrebno je da mi usvojimo standarde i menjamo društvo u skladu sa tim standardima", sumira sagovornik.

Zečević ukazuje da kapcitet za ispunjenje uslova za članstvo postoji, a da je onda pitanje za građane Srbije da li žele da budu deo EU.

"Građani opravdano imaju nepoverenje. Mi od 2000. godine pričamo da ćemo biti deo članstva i stalno smo imali obećanja od kojih nije bilo ništa. Kada građani vide konkretne rezultate od saradnje sa EU – u privredi, ekologiji i politici – promeniće stav. Ovaj sada, posledica je trenutnog odnosa EU prema Srbiji", kaže Zečević.

Naglašava i da je u tom kontekstu bitno pitanje Kosova.

"Srbija i Evropska unija su, na neki način, poklopile interese Briselskim sporazumom. Kao što je interes EU da Srbija bude deo članstva, tako moraju da prepoznaju važnost opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jer taj narod pripada evropskoj civilizaciji i kulturi", ukazao je Zečević.

Kaže da, iako ima određenih pomaka u stavu Zapada po pitanju Kosova, i dalje nedostaje ono osnovno – formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

"Mora da se ispuni što je odavno dogovoreno. ZSO je uslov opstanka srpskog naroda i institucija na Kosovu i Metohiji", zaključio je Zečević.