Zečević: Pitanje kako će Fon der Lajen rešiti problem koji Priština pravi sa protokom robe

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ocenjuje da posetom regionu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da pošalje političku poruku da je Zapadnom Balkanu mesto u EU i spreči eventualni uticaj Kine i Rusije na tom prostoru. Međutim, ukazuje i da je posebno značajna poruka koju će predsednica EK poslati Kosovu, budući da je Priština prekršila, i još uvek krši princip slobode kretanja robe iz Srbije, što je, kako ističe, kažnjivo po svim evropskim principima i pravima.

Zečević naglašava da će tema sastanaka Fon der Lajen i lidera regiona svakako biti i sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, namenjena za ubrzanje privrednog rasta zemalja bivše Jugoslavije, plus Albanije.

"Mislim da se poseta Ursule fon der Lajen javlja u kontekstu izbora nove Evropske komisije i nove predsednice komisije, odnosno nove, ali stare, koja sada preuzima drugi mandat na čelu Evropske komisije. Ona dolazi da pokaže da nova Evropska komisija računa na region, odnosno da je jedan od prioriteta ulazak država Zapadnog Balkana u EU i da taj proces proširenja nije mrtav", navodi Zečević za Kosovo onlajn.

Ističe da Fon der Lajen želi da pokaže da je EU tu prisutna i da eventualno spreči uticaj Rusije i Kine, odnosno eventualni ulazak zemalja Briksa koje pokušavaju da postanu atraktivne na ovom području i da privuku, recimo Srbiju, u svoje članstvo.

Glavni cilj posete Fon der Lajen regionu, zaključuje, jeste poruka da će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU i da je samo pitanje vremena kada će se to realizovati.

Zečević ocenjuje da je Srbija ispunila sve zahteve EU za dobijanje sredstava iz Plana rasta. 

Reformska agenda Srbije je prihvaćena, konstatuje on.

"Mi smo već napravili reformsku agendu i zna se šta su uslovi. Uslovi su manje-više svuda isti, kod nas su da se omogući vladavina prava, dakle bolji rad pravosuđa, da izborni proces postane još transparentniji, jasniji bez ikakvih nedoumica, znači reforme u izbornom sistemu, reforme u oblasti sudstva, usaglašavanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, saradnja sa njima", navodi Zečević.

Međutim, kada je reč o Kosovu, direktor Instituta smatra da ta strana krši osnovne principe o slobodi kretanja robe.

Sredstva iz Plana rasta namenjena su formiranju jedinstvenog tržišta i privrednom rastu, a Priština, uprkos tome, i dalje nije otvorila sve prelaze za robu iz Srbije, dok na Merdaru blokira protok dugim kontrolama i administracijom.

"Kada je reč o Kosovu ja stvarno ne znam kako ona misli da reši taj problem. Mi imamo jedan od osnovnih uslova za privredni rast Zapadnog Balkana, ne samo da dobijamo sredstva što je vrlo važno, da se napravi jedinstveno tržište na ovom prostoru. Kada vi vidite ponašanje Prištine poslednjih godina i sada u ovom trenutku, kada ona i dalje ometa slobodan protok robe između centralne Srbije i Kosova, ne znam šta misli Ursula fon der Lajen da im kaže po tom pitanju", naglašava Zečević.

U skladu sa evropskim normama Priština bi, dodaje, trebalo da plaća odštetu Srbiji za period dok je na snazi bila zabrana srpske robe.

Pre svega, zato što je potpuno sprečavala uvoz srpske robe, a sada sprečava delimično što je, konstatuje Zečević, potpuno po nekim evropskim standardima kažnjivo i zahteva odštetu srpskim kompanijama.

"Što je najgore te srpske kompanije i nisu samo srpske nego su to kompanije koje su osnovala preduzeća iz EU i to su filijale najčešće evropskih preduzeća, najkonkretniji primer je Henkel, koji ima tzv. izvoz na Kosovo koji ne bi trebalo da ima nikakve prepreke, čija roba bi trebalo da prelazi bez zadržavanja, a sada roba čeka na jednom prelazu umesto na tri i čeka satima. To je isto ometanje slobodnog protoka robe i kažnjivo je u skladu sa zakonima i pravima EU", ukazuje on.

Na pitanje da li su sankcije EU prema Kosovu prepreka za isplatu novca iz Plana rasta, Zečević pojašnjava da je kosovska reformska agenda "prošla" kod Evropske komisije i Priština nema nikava ograničenja u kontekstu korišćenja sredstava iz Plana rasta.

"Sankcije Kosovu nisu prepreka za korišćenje sredstava iz Plana rasta. Oni uopšte ne govore o sankcijama kao prepreci. Te sankcije služile su da udalje predstavnike tog tzv. Kosova i institucija Albanaca u Prištini sa nekih događaja koje organizuje EU. Kada je reč o reformskoj agendi i ovih šest milijardi evra koje su na stolu, Albanci na Kosovu dobijaju svoj deo koji je čak nešto veći nego onaj koji treba da dobije Severna Makedonija. Prema tome oni su totalno uključeni u taj program i nikakve sankcije se njih ne tiču u tom smislu", zaključuje direktor Instituta za evropske politike.