Andoni: Albanija menja odbrambenu strategiju, teret zaštite Kosova ostaće na njoj i delu Natoa

Politički analitičar iz Tirane Ben Andoni kaže za Kosovo onlajn da je Albanija morala da preispita celu svoju odbrambenu strategiju, a da su na odluke dodatno uticali regionalni odnosi. Ocenjuje da SAD smanjuju interesovanje za Evropu i da će teret odbrane Kosova, kako kaže, ostati uglavnom na Albaniji i nekim zemljama Natoa.

Govoreći o rangiranju vojnih snaga na Balkanu, Andoni ističe da je pozicija Srbije izazvala posebnu pažnju.

„Mislim da je ovo rangiranje od strane stranih institucija ispravno. Čudno je zašto naš region ima neke zemlje poput Srbije koje su tako visoko na ovoj rang-listi. Verujem da se Srbija uvek suočava sa svojim problemima, odnosno da misli da je ugrožena, posebno od Hrvatske i zemalja u kojima žive Albanci, što uključuje Kosovo i, naravno, Albaniju. Postoji i problem što je Srbija u Evropi jedna od zemalja koja najviše podržava Rusiju“, navodi on.

Dodaje da intenzitet vojnog jačanja Srbije izaziva dodatnu pažnju.

„Međutim, naoružavanje Srbije privuklo je više pažnje zbog svog tempa, tehnologije, investicija i posebno učešća stanovništva u njemu, sa približavanjem vojne službe rezervista. Srbija ima neku vrstu psihoze pripreme za odbranu, a to je još više naglašeno posebno nakon trojnog sporazuma Hrvatske, Albanije i Kosova, iako moramo reći istinu da je poslednjih dana ministar odbrane Albanije, gospodin Piro Vengu, takođe uputio zvaničan poziv Srbiji da se pridruži ovom sporazumu. Ako sve ovo uzmemo u obzir, Srbija prati narativ prema kojem je ugrožena zemlja i da joj je potrebno ovakvo naoružavanje zbog situacije u regionu, dok je poziv za pristupanje sporazumu upućen kako bi se otklonio kosovski problem i kako bi se Srbija što više približila EU“, kaže Andoni.

Osvrćući se na Albaniju, naglašava da je Tirana poslednjih godina značajno redefinisala svoju odbrambenu politiku.

„Albanija je morala da preispita celu svoju odbrambenu strategiju, posebno poslednjih godina, a posebno naoružanje koje joj je potrebno. Danas je naglasak na proizvodnji naoružanja. U novoj konjunkturi, sada kada je postigla sporazum sa Kosovom i Hrvatskom, Albanija mora bar da drži korak sa Hrvatskom. Naravno, ekonomski nivo Hrvatske je mnogo viši od albanskog, ali Albanija je povećala svoj vojni budžet sa nivoa ispod dva procenta bruto domaćeg proizvoda i sada prelazi taj nivo. Albanija ulaže maksimalne napore da postigne standarde koje je gospodin Tramp zahtevao za odbranu zemalja članica Natoa“, ocenjuje analitičar iz Tirane.

Ističe i promene u angažmanu Sjedinjenih Američkih Država po pitanju Kosova.

„Značaj koji Albanija daje oblasti odbrane izgleda da je povezan i sa Kosovom. To je zato što novi razvoj događaja pokazuje da Sjedinjene Američke Države sve više smanjuju svoje interesovanje za Evropu i da će teret odbrane Kosova ostati uglavnom na Albaniji i nekim zemljama Natoa“, navodi Andoni.

Sadašnju situaciju upoređuje sa pandemijom kovida, kada su zemlje širom sveta počele da se brane, a da još nisu znale kako da se zaštite od virusa.

„Intenzivno se pripremamo da se odbranimo od gotovo imaginarnog neprijatelja. Prva opasnost može se nazvati Rusija, jer se Rusija dugo smatrala zemljom kojoj se može verovati. Međutim, Rusija pokazuje da zbog svog teškog angažovanja u ratu u Ukrajini neće moći da vodi druge ratove nekoliko godina. U međuvremenu, Srbija privlači sve više pažnje, barem se pozivajući na štampu na Kosovu. Postoji velika koncentracija njene vojske blizu granice sa Kosovom i to može značiti da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova. U tom smislu, dok se veruje da se Srbija priprema kako da prodre na Kosovo, koristeći sve geostrateške prilike i s obzirom na geopolitičke implikacije koje bi mogle nastati, Albanija i druge zemlje izgleda razmatraju ovaj zamišljeni napad ako Srbija zaista preduzme ovu akciju i ako se Bosna destabilizuje“, kaže analitičar iz Tirane.