Radulović: Bezbednosna dilema i zastarela tehnika guraju region u spiralu naoružavanja

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže za Kosovo onlajn da naoružavanje zemalja Zapadnog Balkana prati klasična „bezbednosna dilema“, u kojoj svaki potez jedne države drugi akteri doživljavaju kao pretnju i odgovoraju jačanjem sopstvenih kapaciteta. Kako objašnjava, takva spirala dodatno podstiče trku u naoružanju u regionu, iako je veliki deo nabavki motivisan zamenom zastarele tehnike iz 90-ih godina.

Portal „Global fajrpauer“ objavio je najnoviju rang-listu koja se bavi uporednom analizom vojne moći svih zemalja sveta. Prema njoj, Srbija ima najjaču vojsku u regionu i našla se na 63. mestu u svetu. Radulović ističe da rang-liste koje objavljuju različite organizacije i portali daju okvirnu sliku, ali nisu apsolutni pokazatelj.

„One daju različite obrise, mogu nam otprilike pokazivati određene smerove, potkrepljuju određene tvrdnje, dakle negde su to izdvajanja iz budžeta za pitanje odbrane, negde je broj populacije, odnosno broj pripadnika oružanih snaga i paravojnih formacija i njihov udeo u ukupnoj populaciji, zavisno od liste do liste. Ali suština je ta da vam otprilike, bar u nekim konturama, ukažu na to gde se određena zemlja nalazi, odnosno kakva je njena vojna moć. Rezultati tih lista nisu 'crveno slovo', nisu apsolutni i ne morate sto odsto verovati u njih. Više su neka vrsta smernice, otprilike kontura kakva je vojna moć zemlje“, objasnio je on.

Prema Raduloviću, ključni parametri vojne moći zavise od vrste oružanih snaga i resursa koje neka država poseduje.

„Negde je to živa sila, brojnost i ljudstvo, a svakako broj jedan je pitanje nuklearnog potencijala, odnosno nuklearnog arsenala ili, kako se to naziva, strateških snaga. Dakle, kada izuzmete nekoliko zemalja - dve najveće koje kontrolišu gotovo 90 odsto nuklearnih bojevih glava, mislimo na SAD i Rusku Federaciju - imate jedan od ključnih parametara. Zatim dolazi brojnost i tehnički moment savremene opremljenosti, odnosno savremena sredstva ratne tehnike prisutna u određenim oružanim snagama. To su ključni parametri. Ne možete porediti velike supersile i male zemlje koje imaju svega nekoliko miliona stanovnika ili čak i manje, ili možda nemaju svoje oružane snage, jer takvih primera ima i u svetu“, navodi naš sagovornik.

Radulović objašnjava i zbog čega zemlje Zapadnog Balkana ulažu u naoružanje - da li zbog globalne situacije ili unutrašnjih potreba.

„Pitanje možemo posmatrati sa dve strane. Prvo, zemlje članice Natoa slede liniju povećanja izdvajanja za odbranu, na primer sa dva odsto na nominalnih pet odsto budžeta, uključujući i sajber bezbednost i kritičnu infrastrukturu. Druga strana medalje je to što su mnoge tehnike nasledili iz vremena JNA ili Varšavskog ugovora i već su postale neperspektivne. Savremeno bojište diktira nove trendove koje morate pratiti, što zahteva dodatna ulaganja i nova novčana izdvajanja“, ukazuje on.

Navodi da postoji i teorijski deo - poznata „bezbednosna dilema“.

„Kada se jedan akter naoružava, drugi to vidi kao pretnju i podiže svoje kapacitete, što stvara spiralu koja je prisutna i u teoriji. Kada govorimo o Balkanu, naročito prostoru bivše Jugoslavije, ključno je da je u poslednjih 7–10 godina nabavka tehnike bila motivisana činjenicom da je nasleđena iz 90-ih godina i postala zastarela“, ističe Radulović.

Na pitanje da li u regionu trenutno postoji stvarna vojna pretnja, odgovara da sve zavisi od toga koga pitate.

„U Evropi trenutno, osim Ukrajine, postoji samo još jedna neuralgična tačka - Balkan. Imamo nerešeno pitanje Kosova i Metohije, prisustvo međunarodnih snaga, a sa druge strane tenzije u Bosni i Hercegovini. Sporadični incidenti prema srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji - od hapšenja, upadanja u objekte, prebijanja, pa do pucanja na civile i decu - pokazuju da bezbednosna situacija u regionu nije sjajna“, ukazuje on.

Ipak, ističe da je Nato prisutan i da veliki akteri prate situaciju, tako da ne dozvoljavaju da se dešava nešto „mimo njihovih planova“.

„Kroz Kfor, Nato je prisutan na Kosovu i Metohiji, dok je najduža misija Eufor u Bosni i Hercegovini deo mehanizma Berlin plus, koji podrazumeva brzo raspoređivanje do 5.000 pripadnika Natoa u slučaju narušavanja bezbednosti. Suštinski, prostor se drži pod kontrolom, iako povremeno postoje incidenti, ali se situacija prati“, kaže Radulović.