Đokutaj: Tržište rada u Albaniji ne ohrabruje mlade, zbog toga i odlaze iz zemlje

Analitičar i profesor ekonomije na Univerzitetu u Tirani Eduart Đokutaj kaže da je Albanija jedna od zemalja u regionu s najnižom stopom nezaposlenosti, ali da je vodeći problem zapošljavanje mladih koji utiče i na njihov odlazak iz zemlje.

„Prosečna stopa nezaposlenosti u Albaniji je, prema podacima iz 2023. godine, jedna od najnižih u regionu i iznosi oko 10,7 odsto, ali starosna grupa od 15-29 godina ima nivo nezaposlenosti veći od 22 odsto, što je jasno iznad albanskog proseka. Naravno da je i iznad proseka regiona i da ima veze sa onim što nudi tržište rada, pa je to i razlog koji utiče na odlazak mladih. Očigledno da će tako biti i u budućnosti, sve dok se ne preduzmu mere mimo onoga što se u medijima izražava kao zabrinutost od strane stručnjaka ili predstavnika vlasti”, kaže profesor.

Navodi da je potrebno promeniti strukturu albanske privrede koja sada zavisi od građevinarstva, usluga i trgovine.  Dodaje da sva tri sektora stvaraju probleme, posebno u slučaju otvorene ekonomije, gde turizam dominira u uslugama.

“Turizam je velika želja Albanije, ali je daleko od toga da primi i tretira sve dobro i loše što turisti donose, ovde mislim na problem investicija, ovde mislim na problem kanalizacije. upravljanje otpadom. Dakle, turizam ne treba posmatrati sam po sebi kao industriju koja se sama razvija, već njime treba pažljivo upravljati. S druge strane, građevinarstvo je industrija koja dugoročno ne privlači tržište rada, jer je to industrija koja će, kada se završi ciklus na kraju ostaviti prazno tržište i imaćemo problem sa mladima”, smatra Đokutaj.

Ocenjuje da mlade ljude ovo tržište rada ne ohrabruje, niti u Albaniji, niti u zemljama regiona. Navodi da bi Albanija trebalo da napravi novi model koji će imati više koristi od “zajedničkog balkanskog tržišta”.

“Rekao bih da Srbija donekle pravi razliku jer je diverzifikovala portfolio svoje privrede i povećala proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali eksponencijalno. Što se tiče prilagođavanja tržištu u budućnosti, Kosovo ima potencijal da se pojavi kao izvoznik usluga informacionih tehnologija. Ono što bi Albanija trebalo da uradi jeste da usvoji sličan model. Nešto između Kosova, Srbije i Makedonije, da se smenjuju i služe kao komplementarna ekonomija, tim pre što sada imamo Berlinski proces i sve one inicijative i projekte koji imaju za cilj da povežu ljude”, zaključuje Đokutaj.