Fon der Lajen 19. septembra sa liderima regiona o prvim isplatama iz Plana za rast

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovaraće sa liderima država Zapadnog Balkana 19. septembra o prvim isplatama iz Plana za rast regionu, prenosi RTK.

Reč je o najvećem finansijskom paketu koji je EU dodelila regionu. Paket u vrednosti od šest milijardi evra ima za cilj da udvostruči ekonomije zemalja regiona u roku od jedne decenije.

Prve rate trebalo bi da budu isplaćene tokom jeseni, a zemlje su imale obavezu da Briselu dostave plan reformi kao uslov za dobijanje sredstava. Upravo će sadržaj tih planova biti glavna tema razgovora koje će Fon der Lajen voditi sa liderima regiona.

Kosovo je prvo koje je dostavilo ovaj dokument Evropskoj komisiji. Bosna i Hercegovina nije predala svoj plan reformi, čime je sebe isključila iz prve faze finansijskih isplata.

Kosovo i Srbija imaju dodatni uslov za pristup finansijskom paketu, a to je konstruktivan pristup strana u procesu dijaloga.

Prema utvrđenom planu, ovaj radni ručak trebalo je da se održi nakon novog kruga dijaloga između Kosova i Srbije na nivou glavnih pregovarača.

Očekivanja u EU su bila da će sredinom septembra Evropska komisija odobriti ove agende zemalja regiona. Očekivalo se da će se to dogoditi i pre sastanka 19. septembra, ali je proces odložen za oktobar, piše Radio Slobodna Evropa.

Kao nezvanični razlog navodi se činjenica da Bosna i Hercegovina još nije dostavila svoj plan. A s obzirom na to da će u ovoj zemlji uskoro biti lokalni izbori, očekuje se da će to učiniti tek u oktobru.

Ova kašnjenja mogu, dakle, uticati na to da se ne ostvari cilj mađarskog predsedavanja EU, da prve uplate najnaprednijima budu izvršene pre kraja ove godine.

Prema nezvaničnim procjenama, Kosovo će od Plana rasta moći da dobije više od 880 miliona eura. Preko 250 miliona biće dodeljeno Kosovu kao bespovratni novac, dok će ostatak biti u vidu pristupačnih kredita.

Obračun finansijskog iznosa koji će biti dug svakoj zemlji zasniva se na bruto domaćem proizvodu (BDP), broju stanovnika i nekim drugim kriterijumima.

Bez reformi nema ni novca

Ali, prilikom predstavljanja ovog plana, zemljama regiona je jasno poručeno da će, ako ne sprovedu reforme nakon jedne ili dve godine, taj iznos biti raspoređen na druge zemlje.

Kroz Plan rasta za zapadni Balkan, EU planira da u periodu od 2024. do 2027. godine državama ovog regiona izdvoji oko šest milijardi evra. Od ovog iznosa dve milijarde će biti bespovratna sredstva iz EU, dok će ostatak biti u vidu povoljnih kredita.

Cilj je pomoći privrednom rastu i na taj način ubrzati proces evropskih integracija ovog regiona.

Korisnici ovih sredstava su: Kosovo, Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, BiH i Srbija.

Plan takođe ima za cilj da promoviše regionalnu saradnju i razvoj zajedničkog tržišta u regionu, koje bi se postepeno integrisalo u zajedničko tržište EU.

Nije alternativa proširenju

Ovaj plan, prema zvaničnicima EU, ni na koji način nema za cilj da stvori alternativu proširenju EU, već da olakša članstvo u EU.

U EU i dalje podsećaju da za korišćenje finansijskih sredstava iz Plana rasta zemlje regiona moraju ispuniti nekoliko uslova, od kojih se glavni odnose na vladavinu prava i osiguravanje procedura finansijske kontrole prema evropskim standardima.

Za Kosovo i Srbiju kao specifičan uslov pominje se i napredak na putu normalizacije odnosa - što podrazumeva njihovo konstruktivno angažovanje u primeni svih sporazuma postignutih u dijalogu uz posredovanje EU.

Ukoliko ne bude napretka u normalizaciji odnosa, prema mišljenju diplomata u EU, oni koji budu identifikovani kao nekonstruktivni, mogu da imaju posledice kroz blokiranje plaćanja iz Plana rasta.

Kosovo je trenutno pod nekoliko kaznenih mera EU - zbog tenzija u severnom delu sa većinskim srpskim stanovništvom - koje uključuju obustavu plaćanja iz pretpristupnih instrumenata EU (IPA).

Plan rasta za Zapadni Balkan je odvojen i nije uključen u IPA. Kao paket od 6 milijardi evra, smatra se najambicioznijim planom za ovaj region.

Iznos od blizu 900 miliona evra za Kosovo biće ujedno i najveći iznos koji će dobiti od EU u posebnom paketu.