Plan rasta za Zapadni Balkan: Želja EU da pomogne regionu ili mehanizam pritiska?

Evropski savet dao je 7. maja ove godine zeleno svetlo za formiranje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, instrumenta za podršku reformama i ekonomskom rastu regiona, kao finansijskog stuba Plana rasta za Zapadni Balkan. Kako je tada saopšteno iz Evropskog saveta, za Kosovo i Srbiju postoji preduslov za upotrebu sredstava iz Fonda koji se tiče normalizacije odnosa, pa bi ukoliko do toga ne dođe i Beograd i Priština mogli ostati uskraćeni korišćenja grantova i zajmova u vrednosti od šest milijardi evra. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da, iako postoji istinska želja EU da pomogne regionu, Fond za razvoj predstavlja mehanizam pritiska.

Piše: Milena Miladinović

Fond za reformu i rast Zapadnog Balkana će pokrivati period od 2024. do 2027. godine. U tom periodu, kako su naveli iz Evropskog saveta, u okviru Fonda biće obezbeđeno do dve milijarde evra grantova i četiri milijarde evra zajmova za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana.

Plan rasta zasnovan je na četiri stuba: Jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije; Jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište; Ubrzavanje temeljnih reformi; Povećana finansijska pomoć.

Da bi dobio podršku u okviru ovog instrumenta, svaki partner u regionu, ističu iz Evropskog saveta, mora pripremiti Reformsku agendu, u kojoj se navode reforme koje planira da preduzme kako bi se postigli ciljevi projekta. 

Međutim, za Kosovo i Srbiju postavljen je dodatni uslov.

“Za Srbiju i Kosovo, još jedan preduslov je da se konstruktivno angažuju sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih svojih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa", navodi se u saopštenju.

Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi poručio je da Plan rasta EU može doneti Prištini do 945 miliona evra.

"To će doneti opipljive rezultate u mnogim ključnim oblastima, među kojima je i poboljšanje poslovnog okruženja", poručio je Bisljimi. 

Očekivanja kosovskih zvaničnika umanjio je izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, koji je tokom posete Kosovu podsetio da je za Srbiju i Kosovo pristup Planu rasta EU  uslovljen konstruktivnim pristupom procesu dijaloga.

Iako se u Prištini nije sastao sa predsednicom Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem, Lajčak je ispred Vlade Kosova rekao koji je razlog njegove posete.

"Ovde sam u ulozi onog koji treba da pruži procenu konstruktivnosti, da bismo razgovarali o tome kako da damo veći doprinos tom pristupu i kako bismo učinili sve da Srbija i Kosovo naprave prave korake u unapređenju dijaloga i dobili pristup tom fondu", rekao je Lajčak.

I dok sa Kosova ne stižu signali da su spremni na uslov EU kako bi ostvarili korist iz Fonda za reformu i razvoj, a posebno nakon što je Kurti odbio da se u Briselu sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa druge strane, iz Srbije poručuju da postoji veoma ambiciozna agenda po pitanju ekonomskog napretka, te da se oslanjaju na Plan rasta za Zapadni Balkan.

To je na Dubrovačkom forumu istakao državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nikola Stojanović.

"Trenutno imamo veoma ambicioznu agendu, pa se oslanjamo na program EU Plana rasta za nas, kako bismo podstakli ekonomski rast u regionu i povezali se kao predvodnici", rekao je on.

EU pokazala spremnost

Ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiu smatra da je EU, preko Fonda za razvoj, pokazala spremnost da pomogne ekonomskom razvoju zemalja Zapadnog Balkana, ali da region koracima unazad propušta priliku da iskoristi ta sredstva.

"Sada je pravo vreme za kompromisno rešenje, jer je zajednička imenica za rešenje problema na Zapadnom Balkanu normalizacija između Kosova i Srbije. EU i donatori su učinili dosta toga da podrže Zapadni Balkan i države pojedinačno sa raznim projketima i njihovim finansiranjem, u tom kontekstu moramo veću pažnju posvetiti EU. Znamo da je do 2030. godine određen iznos od 30 milijardi evra za podršku Zapadnom Balkanu, bilo kroz ekonomski razvoj, normalizaciju ili digitalizaciju ovog regiona. Od 2024. do 2027. godine je izdvojeno šest milijardi evra za podršku Zapadnom Balkanu. Mora se shvatiti istina da demokratija nema alternativu, to je pravi mehanizam za pridobijanje te podrške. To vlade na Kosovu i u Srbiji znaju veoma dobro. Mislim da je vreme da postignemo rezultate, da ne budemo taoci političkih neslaganja kada je u pitanju korišćenje tih fondova. Vreme je da političari gledaju narod, a ne vlast i političke partije. Što pre se to shvati, biće bolja perspektiva za Zapadni Balkan", rekao je Grdžaljiu.

Grdžaljiu je kao dobar primer naveo sporazum Severne Makedonije i Grčke od kojeg, kako ističe, obe zemlje imaju koristi.

"Ne moramo otkriti toplu vodu, već samo da učimo na takvim primerima. Od sterilnog dijaloga koji se vodi poslednjih godina nema koristi. Bojim se da Balkan napravi korak napred, tri nazad, a to ne ide u prilog budućnosti i integracijama. To je propuštena šanse da se iskoriste sva sredstva i fondovi odvojeni za ekonomski preporod Zapadnog Balkana, kao priprema za ulazak u EU", navodi on.

Prema njegovim rečima, sankcije koje je EU uvela Kosovu i uslovi za korišćenje sredstava iz Fonda za razvoj su gorka pilula za Kosovo.

"Sama činjenica da je Kosovo 25 godina od rata pod sankcijama EU je otežavajuća okolnost koju moramo analizirati kroz nekoliko dimenzija. Zbog tih sankcija gubi se normalan dijalog sa državama EU i samim Briselom, postoji mnogo projekata koji su zamrznuti, a kada tome dodamo bajpasiranu okolnost da se koriste sredstva Fonda za razvoj, to je gorka pilula za Kosovo. Vreme je da se ode u Brisel, da se razgovara, i da se složimo sa nekim rešenjem, a ne da se uvek složimo da se nismo složili", smatra Grdžaljiu.

Kako dodaje, EU je jasno istakla da će i Kosovo i Srbija biti pogođeni merama ukoliko ne ispune uslove, ali da se postavlja pitanje da li je za rešavanje problema na Zapadnom Balkanu uvek potreban pritisak velikih sila, ili ipak zemlje mogu i same da dođu do dogovora.

"EU je jasna, nekoliko puta je naznačila da će i Kosovo i Srbija biti pogođeni, ako ne direktno, onda indirektno merama. To je soft pritisak prema vladama Kosova i Srbije, ali mi moramo postaviti pitanje zar uvek mora doći neki pritisak sa strane, od nekih sila ili EU, a da sami ne možemo naći rešenje. Vreme ja da gledamo u budućnost, jer što više proizvodimo politiku, ojačavamo prošlost, a budućnost je daleko bitnija od prošlosti", zaključio je Grdžaljiu.

Suštinski pritisak trpi srpska strana

Ekonomista Ljubodrag Savić, sa druge strane, smatra da bi EU mogla da iskoristi sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan kao mehanizam pritisaka i uslovljavanja za Prištinu zbog nepreduzimanja koraka ka smanjivanju tenzija i normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali da je Zapad suštinski na albanskoj strani, te da se svi pritisci uglavnom odnose na Beograd.

Ocenjuje da su sve mere koje Zapad koristi protiv Kosova "farsa" i služe samo kako se ta strana "ne bi otela kontroli". 

Činjenica je, ukazuje, da i ukoliko se ukinu sredstva iz fondova EU, to za Prištinu neće biti veliki problem, s obzirom na to da su glavni mentori Kosova "preko okeana".

"Sistem 'štapa i šargarepe' važi samo za Srbiju, i to se najbolje može videti kada je kosovska strana ukinula dinar na Kosovu. Kakva je bila priča da će se nešto preduzeti - naravno nisu uradili ništa. Koliko već traje priča o formiranju ZSO, svaki put imamo neko nemušto objašnjenje, pri tome ja mislim da ukoliko EU želi to da uradi to bi se moglo uraditi bezmalo za sedam dana, ali u suštini oni su odabrali stranu i opredelili se za tu stranu. Nažalost to nismo mi, iako se u javnosti plasira ideja da nam je EU sudbina. To je nešto čemu sve zemlje sveta streme, ja ne mislim tako, već mislim da oni vrše jedan najogoljeniji pritisak i guraju svoje interese koje imaju, oni su odabrali partnere, SAD su tamo došle napravile bazu, učestvovale u ratu protiv Srbije i jasno se opredlile", ukazao je Savić.

Ocenio je da Zapad Planom rasta i kaznenim meram nastoji da kontroliše albansku stranu i uslovljava je, ali da suštinski glavni pritisak trpi srpska strana.

"To je ipak jedna farsa u kojoj je svakom iole pametnom čoveku potpuno jasno o čemu se zapravo radi - Srbija neće dobiti ništa, albanska strana će dobiti sve, samo je pitanje vremena i taktike. Ne idu baš onako 'pravo u čelo' i verovatno malo hoće da kontrolišu i albansku stranu time što ih uslovljavaju nekim vremenskim rokom. A ovi ljudi iz Evrope što dolaze, oni dolaze da opravdaju novac i to je suština. Ciljev i rešenja su apsolutno poznati, niti su na korist srpskog naroda u Srbiji, niti na korist srpskog naroda na Kosovu koji u 21. veku trpi neviđen teror koji EU ne vidi, ili ne želi da vidi", naveo je on.

Ukoliko Prištini budu ukinita sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, kako kaže ekonomista, takva mera neće imati preterano efekata, s obzirom na to da glavna pomoć i podrška Kosovu stiže "preko okeana" i van granica EU. 

EU je, pojašnjava, pred jednim kolapsom i trudi se da koliko-toliko drži korak sa SAD i Velikom Britanijom.

"Jedini koji vuče prave konce je preko okeana i biće onako kako Amerikanci kažu, a ovo je samo jedna farsa u kojoj je opet rezultat potpuno poznat, srpska strana će na svaki način biti marginalizovana, gurnuta u stranu i ništa se neće uvažiti. Albanci će dobiti sve samo treba ipak vremena, trude se da i na njih drže na nekoj kratkoj uzici, da se ne otmu kontroli", zaključuje Savić.

Srbija će nastaviti da trpi pritiske i očekivano je da bude uslovljena i sredstvima iz Plana rasta, ocenjuje Savić napominjući da to nije ništa novo i neočekivano.

"Nama se svašta dešava, od sankcija, do zatvaranja agranica, čak su nas naterali da uvedemo sankcije drugom delu srpskog naroda preko Drine, misleći da nešto možemo time postići. Srbiju dave i pritiskaju, ponekad to rade da bi disciplinovali Srbiju da radi u njihovom interesu, a ponekad i zbog drugih zemalja da znaju šta im sledi ako se ne budu ponašali prema uputstvima Zapada. Srbija igra jednu složenu igru i srpsko rukovodstvo trpi veliki pritisak, sada nas uporno guraju da uvedemo sankcije Rusiji", konstatuje Savić.

Stanje demokratije i vladavine prava

Dodela sredstva koja je EU kroz Plan rasta izdvojila za zemlje Zapadnog Balkana, biće uslovljena raznim mehanizmima, a u slučaju Srbije i Kosova implementacijom dogovora iz Brisela i Ohrida, smatra direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan Vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

Plan Rasta, dodaje on, zavisiće i od stanja demokratije i vladavine prava u zemljama Zapadnog Balkana.

"Tako da će sigurno neke zemlje Zapadnog Balkana ostati bez sredstava zbog stanja demokratije u zemlji i vladavine prava, a Srbija i Kosovo zbog neimplementacije postignutih dogovora", rekao je Štiplija za Kosovo onlajn.

Kako kaže, sporna tačka kada je reč o implementaciji obaveza iz sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu u slučaju Prištine tiče se formiranje ZSO, dok je kod Srbije to član četiri, odnosno protivljenje Beograda članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama u kojima je ono moguće.

Dodaje da će za dodelu sredstava u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan u slučaju Srbije ipak presudno biti stanje demokratije i vladavine prava.

"Očekujemo izveštaj Evropske komisije o stanju vladavine prava u državama kandidatima i potencijalnim kandidatima i verujem da će se iz tog izveštaja videti da li Srbija, ali i druge države Zapadnog Balkana zaslužuju sredstva iz Plana rasta", zaključuje on.