Verski poglavari iz Skadra: Pravoslavci, katolici i muslimani žive u slozi, nemoguće nas je posvađati

Albanski grad Skadar, u kojem je nekada postojao Muzej ateizma, danas se hvali verskom tolerancijom, a kao simboli zajedništva u centru ovog mesta, nedaleko jedna od druge, podignute su džamija, katolička i pravoslavna crkva.

Sagovornici Kosovo onlajn, verski poglavari tri konfesije u Skadru, ponosni su na grad koji je, kako poručuju, 4. novembra 1990. godine, prvi u Albaniji, posle skoro tri decenije od kada je zemlja zvanično proglašena za ateističku, prvi vratio slobodu veroispovesti, obnovio ili ponovo izgradio svetinje, i koji i danas živi u verskoj slozi za koju kažu da je dar od Boga.

Da je i u "najgore vreme komunizma postojala verska saradnja" tvrdi zamenik skadarskog muftije, efendija Arben Haluni.

„Jedan od imama, Hafiz Musa Derguti, bio je u zatvoru zajedno sa, u to vreme, poznatim katoličkim intelektualcem, Tomom Lecijem. Kada je Leci video da se imam Hafiz moli u keliji, klekao je pored njega i rekao: 'Moli se i za nas!' Skadar se izdvaja po toj vrlini, koju mi smatramo svojom glavnom vrednošću. Mi nemamo samo toleranciju, mi smo na višem nivou od toga. Mi imamo slogu i ljubav među pripadnicima svih vera. To se zasniva na našim verskim učenjima. Uzimam kao primer našu tradiciju kao što je kuran. Nama je zapoveđeno da se slažemo, da imamo društveni mir, razumevanje, bez obzira na veru ili etničku pripadnost. Verski suživot je Božji dar i čudo koje je Bog učnio u ovoj zemlji“ rekao je Haluni.

On napominje da je tolerancija odigrala veliku ulogu u očuvanju albanskog nacionalnog identiteta. U prilog tome navodi da je više od 20.000 Skadrana, katolika, muslimana i pravoslavaca zajedno proslavilo stogodišnjicu državnosti Albanije 2012. godine, postavljanjem niza upaljenih sveća i albanskih zastava, povezanih od zvonika katoličke crkve do minareta džamije u centru grada.

Tokom komunizma u Albaniji i zabrani ispovdanje vere, do temelja je uništio više od 2.169 verskih objekta. Oni koji su bili proglašeni za spomenike kulture pretvoreni su u vojne magacine, ugostiteljske objekte, fiskulturne sale ili skladišta. Mnogi sveštenici su procesuirani, proterani u logore ili ubijeni, kaže skadarski nadbiskup Anđelo Masafra.

„Tačan broj uništenih objekata još nije utvrđen. Ovde je uvek bilo sloge i katolici su zajedno sa pravoslavcima i muslimanima dali doprinos za otvaranje Olovne Džamije, na kojem je bilo skoro 50.000 ljudi“, kaže nadbiskup.

On podseća na suđenje katoličkim sveštenicima, pokazujući fotografije koje simbolizuju stradanja kroz koja su prošli.

"Krst simbolizuje njihovo stradanje, njih trideset osmoro je ubijeno, za koje znamo. I biskup je bio osuđen na smrt,posle je to preinačeno na kaznu zatvora. Na krstu su slike rušenja crkava, a sa druge strane su slike vaskresenja, obnove, 4.novembra 1990. 

Kroz dobro organizovan propagandni sistem dikatorske države, uključujući medije i filmske žurnale država je bila posvećena uništavanju verskih institucija, paljenju svetih knjiga, zatvaranju i pogubljenju sveštenika, kaže za Kosovo online skadarski sveštenik Nikola Petani.

„Takva politika nastavljena je i kasnije. Bilo je dosta uticaja gde su zlonamerni tražili i provocirali sukobe među crkvama i verskim zajednicama. To je bilo 1997. godine kada je bio građanski rat u Skadru. Međutim, primer kojim se ponosimo bio je taj da su se klirici različitih vera popeli na jedan kamion i s razglasom išli kroz Skadar govorići narodu da ne podleže provokacijama, da smo braća, i da mi nemamo problema jedni s drugima. Drugi put je to bilo 1998. godine kada je u ovu crkvu ubačen dinamit u pokušaju da se digne u vazduh. Radili su na tome da se unese sukob u verske zajednice, ali opet to je bilo nemoguće“, kaže Petani.

Danas sve verske konfesije u Skadru žive skladno, zajedno slave Bajram i Vaskrs, učestvuju na raznim aktivnostima. Ponosni što njihov grad šalje najlepšu mirovnu poruku svetu.

 „Svi smo mi braća i hvala gospodu za mir, versku harmoniju, verski zajednički život, za bratoljublje i sve ostalo“, zaključuje Nikola Petani.