Zdravkova: Makedonci imaju predrasude prema stranim državljanima

Projektni koordinator u Makedonskom udruženju mladih pravnika i deo Balkanskog saveta za izbeglice i migracije Irena Zdravkova smatra da se, po pitanju stranih državljana, mora imati u vidu bezbednosni aspekt, kao i da većinsko stanovništvo Severne Makodonije ima predrasude prema strancima, iako nema ksenofobičkih izjava.

Zdravkova je istakla da su na nivou Zapadnog Balkana postojale inicijative koje bi olakšale pristup tržištu rada, zbog potrebe za radnicima.

Kako dodaje, takva je bila i iniijativa Otvoreni Balkan, koja je, kako dodaje, trebalo da olakša kretanje, a pre svega veće prisustvo slobodnog kretanja radne snage između Albanije, Severne Makedonije i Srbije.

„Međutim, suočili smo se sa drugačijom situacijom gde su, umesto većeg kretanja na nivou Zapadnog Balkana, počeli da dolaze državljani iz Nepala, Bangladeša, Indije, iz sasvim drugih zemalja. Zatim je došlo do situacije gde je, umesto da ostanu ovde, izazov legalne migracije doveo do nelegalne migracije, jer prema saznanjima i izveštajima MUP-a, postoji veliki broj prijavljenih radnika koji su zapravo radili neki period ovde, ali su odmah napustili državu i potom otišli, pretpostavljam u Evropu“, kazala je Zdravkova za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima po pitanju stranih državljana mora se voditi računa o dve stvari: potreba za radnicima sa jedne strane, i sa druge strane upravljanje migracijom.

„Da se ima u vidu bezbednosni aspekt, koliko oni ispunjavaju kvalifikacije kod nas, koliko treba da ostanu, i isto tako, ujedno vrlo bitno, da li mi kao domaći državljani imamo dovoljno ljudi koji bi bili angažovani, sve u cilju da se izbegne da strani radnici dođu i budu dominantni na tržištu rada“, poručila je ona.

Dodala je da su kvote od strane Agencije za zapošljavanje povećane.

„Ako je kvota bila 7.000, mislim da je sada stigla čak do 20.000 stranih radnika koji mogu biti ovde prisutni, uključujući i one koji su za Bechtel i Enku. Što se tiče Severne Makedonije, imali smo Rezoluciju za migraciju koja reguliše to kretanje, kako će se menadžerisati, jer su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada oni koji su odgovorni i koji prate taj deo. I u procesu smo izrade nove Rezolucije za migraciju, za koju mislim da je potrebno da ima u vidu ovo što sam spomenula u vezi sa radnicima koji dolaze“, rekla je Zdravkova.

Uslovi za boravak, kaže Zdravkova, određeni su Zakonom o strancima, i dodaje da postoji stalni i privremeni boravak.

Prema njenim rečima, kod većinskog stanovništva u Severnoj Makedoniji postoje predsrasude o stranim državljanima.

„Obično postoje predrasude, da će stranci doći, uzeće nam radna mesta. Opravdan je strah da se donekle demografija može promeniti, jer zaista ima veliki broj stranaca koji se ovde preseljavaju dugoročno. Mislim da i to država treba da ima u vidu kada odobrava dozvole i boravke“, naglasila je on.

Ocenila je da je ipak dobro to što nema više ksenofobičnih izjava usmerenih ka njima.

„Pitanje migracija se ne aktualizuje mnogo i mislim da se to od strane države možda donekle izbegava. Tako da se vrlo malo spominju strateški dokumenti koji treba da se izrade za integraciju stranaca, da bi mogli ovde da budu prisutni, da imaju pristup osnovnim pravima, jer kada oni već borave zakonski ovde, ne sme biti nikakve vrste diskriminacije u odnosu na prava koja ih zakonski, prema međunarodnim konvencijama, sleduju“, rekla je Zdravkova.

Poručila je da je dobro što u Severnoj Makedoniji nema većih incidenata, kao što je bio slučaj u Crnoj Gori, međutim, naglasila je važnost prevencije.

„Zbog toga moraju postojati bezbednosne provere lica koja dolaze kod nas“, zaključila je Zdravkova.