Specijalizovana veća: Prihvatanje dokaza ne znači da se sudije moraju osloniti na njih

Odluka sudija da prihvate dokaze ne znači da se moraju osloniti na njih prilikom donošenja presude, poručeno je iz Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, u reakciji na pismo koje je predsednici suda Ekaterini Trendafilovoj uputio kosovski ombudsman Naim Ćeljaj, a u kojem je, između ostalog, zamerio što su kao dokazi prihvaćena dokumenta srpskih vlasti.

„Odluka sudija da prihvate dokaze ne znači da se moraju osloniti na njih prilikom donošenja presude. Na kraju suđenja, sudije procenjuju svaki dokaz u kontekstu prihvaćenih dokaza i određuju težinu i kredibilitet koji mu treba dati“, naveli su iz Specijalizovanih veća Kosova na društvenoj mreži „X“.

Ćeljaj je u pismu Trendafilovoj izrazio zabrinutost, tvrdeći da postupci pred tim sudom pokazuju značajne nedostatke u poštovanju osnovnih prava.

Naveo je da se pojedina dokumenta za koja se tvrdi da potiču od srpskih vlasti, a nastala su nakon 1999. godine, koriste kao dokazi u procesima u Specijalizovanim većima.

„Primetio sam prihvatanje zvaničnih dokumenata za koje se tvrdi da potiču od srpskih vlasti, koje tvrde da vrše jurisdikciju nad teritorijom Kosova nakon juna 1999. godine. Ovaj period se poklapa sa uspostavljanjem privremene međunarodne administracije koju je odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, tokom koje je funkcionisanje srpskih pravosudnih institucija na Kosovu bilo nezakonito prema međunarodnom pravu, što je jasno utvrđeno u odlukama specijalnog predstavnika generalnog sekretara. Shodno tome, prihvatanje ovih dokumenata izaziva ozbiljnu zabrinutost kako u pogledu njihove zakonitosti (uključujući i prema međunarodnom javnom pravu, a ne samo prema Ustavu), tako i u pogledu njihove dokazne pouzdanosti“, naveo je Ćeljaj u pismu.