Starešina OVK Ramiz Ćerići potvrdio da je glavni štab postavljao komandante

Ratni starešina OVK Ramiz Ćerići potvrdio je danas pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu da je Glavni štab OVK, s proleća 1998., organizovao jedinice i postavljao komandante u operativnim zonama Paštrik, kod Prizrena, i Nerodimlje, kod Uroševca.

Ćerići je to posvedočio na suđenju tadašnjim članovima GŠ OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

U to vreme, Ćerići je, kako je izjavio, bio komandant "Drugog bataljona 121. brigade OVK" u "operativnoj zoni Paštrik".

Iz knjige četvrtooptuženog Krasnićija, zastupnica optužbe citirala je svedoku da je ta brigada, kojom je komandovao Fatmir Ljimaj, "po odluci GŠ OVK" dobila ime poginulog Ismeta Jašarija zvanog "Kumanova"

"Da, Ljimaj je, kao komandant, promenio ime brigade i rekao nam da će se zvati 'brigada Kumanova'", potvrdio je Ćerići.

Iz Krasnićijeve knjige, svedok je potvrdio i da je GŠ OVK u selo Klečka, u aprilu 1998, uputio Šukrija Buju i Agima Bajramija, koji su došli iz Nemačke, da organizuju OVK u operatinoj zoni Nerodimlje.

Tužiteljka Silvija Daskoli je, kao dokaz Bujine komande, priložila i dozvolu za kretanje koje je Buja, u maju 1998, dao svedokovom bratu, takodje pripadniku OVK.

Tu dozvolu, Ćerići je, kako je rekao, uzeo iz arhive svog bataljona.

Svedok je potvrdio i da su OVK u početku činile lokalne formacija, a da je, od proleća 1998, ta paravojska bila organizovana u bataljone i brigade, kao što je u knjizi precizirao optuženi Krasnići.

Zastupnica optužbe najavila je i da će Ćerići svedočiti i o susretima sa optuženim Tačijem, Veseljijem, Seljimijem i Krasnićijem. Ćerići će svedočiti i o tome kako mu je, pošto je iz Nemačke došao na Kosovo, trećeoptuženi Seljimi dao zadatak da organizuje jedinicu OVK u Klečki, kao i kako mu je kasnije Ljimaj poverio komandu nad bataljonom.

Buja i Ljimaj su u optužnici navedeni kao saučesnici optuženih u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv svih koje je OVK proglasila za "protivnike".

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika - Albanaca proglašenih za "kolaborante", Srba i Roma - od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Tužioci za izvođenje dokaza protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija, po ranijoj odluci suda, imaju još godinu dana - do aprila 2025.

Prvobitno najavljen broj od 300 svedoka, tužioci su već smanjili na 200, a krajem maja, kako su najavili, obelodaniće dodatne mere za "sažimanje" predmeta, na koje su ih više puta pozivale sudije.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu. Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.