Alberta na referendumu i o otcepljenju od Kanade: Građani 19. oktobra odgovaraju na deset pitanja

Stanovnici kanadske provincije Alberta izjasniće se 19. oktobra na referendumu o deset pitanja, među kojima je i ono o mogućnosti pokretanja ustavno-pravnog postupka za otcepljenje od Kanade. Građani ovog puta neće neposredno odlučivati o nezavisnosti Alberte, već o tome da li njena vlada treba da pokrene proceduru koja bi mogla da dovede do takvog glasanja.

Referendum u Alberti biće održan 19. oktobra, a birači će odgovarati na deset pitanja koja je pokrajinska vlada formulisala na osnovu preporuka panela „Alberta je sledeća“, nakon konsultacija sa građanima, stručnjacima i predstavnicima različitih oblasti.

Kako je objavljeno na referendumskom portalu, pitanja su podeljena u tri grupe: prvih pet odnosi se na imigracionu politiku i pristup javnim uslugama, naredna četiri na promene kanadskog Ustava i preraspodelu nadležnosti između federalnih i provincijskih vlasti, dok se deseto pitanje odnosi na mogućnost pokretanja postupka za održavanje obavezujućeg referenduma o odvajanju Alberte od Kanade.

Šta konkretno znači pitanje o otcepljenju?

Deseto referendumsko pitanje glasi: „Da li Alberta treba da ostane provincija Kanade ili vlada Alberte treba da pokrene pravni postupak predviđen Ustavom Kanade radi održavanja obavezujućeg provincijskog referenduma o tome da li Alberta treba da se otcepi od Kanade?“

Birači će moći da izaberu jednu od dve mogućnosti: da Alberta ostane u sastavu Kanade ili da njena vlada započne pravni postupak potreban za održavanje budućeg obavezujućeg referenduma o otcepljenju.

To znači da glasanje 19. oktobra neće neposredno odlučiti o nezavisnosti provincije. Ukoliko većina podrži pokretanje postupka, vlada bi trebalo da započne pravne korake za organizovanje posebnog referenduma na kojem bi se odlučivalo o samom odvajanju od Kanade.

Ovakav pristup povezan je i sa sudskom odlukom prema kojoj obavezujući referendum o otcepljenju ne može biti održan bez prethodnih konsultacija sa pripadnicima starosedelačkih naroda o mogućim posledicama po njihova prava iz ugovora sa kanadskom državom.

Vlada Alberte osporava tu odluku i uložila je žalbu, ali je ona, dok ne bude ukinuta ili izmenjena, prepreka neposrednom održavanju obavezujućeg referenduma o otcepljenju.

Pokrajinska vlada je zato odlučila da građanima omogući da se izjasne o pokretanju postupka, umesto da čeka završetak dugotrajnog sudskog procesa, navodi portal referenduma u Alberti.

Ukoliko birači podrže deseto pitanje, to neće automatski značiti da Alberta postaje nezavisna država. Usledili bi pravni i ustavni koraci neophodni za održavanje posebnog obavezujućeg referenduma, uz rešavanje pitanja koja su otvorena pred sudovima.

Ni eventualna podrška nezavisnosti na budućem referendumu sama po sebi ne bi značila da je proces odvajanja završen. Otcepljenje bi otvorilo dodatna ustavna i pravna pitanja u okviru kanadskog sistema.

Vlada Alberte, predvođena premijerkom Danijel Smit, zvanično poziva građane da podrže ostanak provincije u Kanadi i da se zalažu za veća ovlašćenja unutar jedinstvene države. Istovremeno, referendumom želi da dobije neposredan odgovor građana o pravcu u kojem treba da se razvijaju odnosi sa federalnom vlašću.

Inače, prvih pet referendumskih pitanja odnosi se na imigraciju i uslove za korišćenje javnih usluga.

Pitanja od šestog do devetog odnose se na ustavne promene koje bi Alberti i drugim provincijama omogućile veću samostalnost u odnosu na federalnu vlast.

Iako je pitanje otcepljenja najdalekosežnije od svih deset, referendum obuhvata i niz konkretnih predloga koji bi mogli da promene odnos između provincijskih i federalnih institucija. Ishod glasanja zato će biti važan pokazatelj ne samo podrške separatističkim idejama, već i raspoloženja građana prema većoj autonomiji Alberte u okviru Kanade, zaključuje se na referendumskom portalu.

O referendumu i pokretu koji se zalaže za nezavisnost Alberte Kosovo onlajn je već pisao u decembru prošle godine, kada je izborna komisija odobrila građansku inicijativu kojom je zatraženo izjašnjavanje o otcepljenju od Kanade. Tada je separatistička grupa „Projekat prosperiteta Alberte“ dobila mogućnost da prikuplja potpise za pitanje da li provincija treba da prestane da bude deo Kanade i postane nezavisna država.

U isto vreme, suprotstavljena inicijativa „Alberta zauvek Kanada“ zalagala se za ostanak provincije u sastavu zemlje. Prema podacima sa zvaničnog sajta referenduma, oko 700.000 stanovnika potpisalo je jednu od dve peticije koje su se odnosile na pitanje ostanka u Kanadi ili otcepljenja.

Kako je takođe pisao Kosovo onlajn, premijer Kanade Mark Karni i starosedeoci snažno se protive referendumu o otcepljenju Alberte. Karni tvrdi da je Alberta „neophodna za Kanadu”.

O položaju Alberte u Kanadi za Kosovo onlajn je pisao i novinar Željko Šajn, koji je ukazao na to da se u Kanadi već decenijama odvija politički i ekonomski spor između Alberte i federalne vlasti u Otavi. U njegovom središtu su energetika, prihodi od prirodnih resursa, nadležnosti provincije i pitanje koliko federalna vlast može da utiče na razvoj i izvoz bogatstva kojim Alberta raspolaže.