Finska preuzela predsedavanje Oebsom

Finska je danas od Malte, na godinu dana, preuzela predsedavanje Oebsom, na 50. godišnjicu usvajanja Helsinškog završnog akta, koji je označio početak Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Helsinški proces je dao ključni doprinos smanjenju tenzija i stvaranju uslova koji su doveli do okončanja Hladnog rata, omogućio prelazak sa sukoba na saradnju i otvorio put Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, predviđenom Pariskom poveljom, a osnovanoj 1995. godine.

Povodom preuzimanja predsedavanja, ministarka spoljnih poslova Finske Elina Valtonen istakla je da su tri principa usvojena 1975. na Konferenciji za bezbednost i saradnju u Evropi (KEBS) imala za cilj završetak ratova u Evropi, ojačavanje granica evropskih država i promovisanje poštovanja ljudskih prava.

„Helsinški akt bio je revolucioniran u vreme Hladnog rata, kada je 'gvozdena zavesa' delila Evropu, a ideološka konfrontacija bila na vrhuncu. Konsenzus je postignut pošto Helsinški principi predstavljaju suštinu čovečanstva - čežnju za slobodom, saradnju i mir. Prema rečima ministra Jakoa Iloniemija, cilj je bio da se 'gvozdena zavesa' malo razmakne, a tada niko nije ozbiljno razmišljao o tome da je sruši. Ipak, to se dogodilo i iskra nade, koja su upalili ljudi iz KEBS-a doprinela je ovom postignuću“, istakla je Valtonen.

Podsetila je da su države članice u novembru 2021. odlučile da Finska predsedavava Oebsom 2025, a da se samo tri meseca kasnije evropska bezbednost suočila sa, kako je rekla, „nepovratnom transformacijom kada je Rusija pokrenula agresiju protiv Ukrajine, kršeći međunarodno pravo i Helsinške principe“.

„Neko bi mogao pomisliti da su ruske akcije Završni akt iz Helsinkija učinile besmislenim, ali dogodilo se suprotno. Ljudi u Evropi sada još više razumeju važnost slobode jasnije nego ranije. Finska kao predsedavajuća Oebsom, mora da drži baklju nade visoko, uprkos naporima Rusije i drugih da ugase njen plamen. Naš zadatak je da principi koje delimo ne budu sećanje na prošlost, već da nastave da žive i vode nas kroz ove teška vremena“, podvukla je Valtonen.

Naglasila je da građani u državama članicama zaslužuju da žive u slobodi, miru i sigurnosti, radeći zajedno na izgradnji budućnosti Evrope.

„Da Helsinški principi već ne postoje, trebalo bi ih sada napisati“, podvukla je ona.

Valtonen je, na prošlom Savetu ministara Oebsa na Malti, najavila da će tokom predsedavanja Finska naglašavati principe i obaveze te organizacije, koje iako ih je, kako je navela, Rusija očigledno prekršila, ostaju na snazi i čine temelj evropskog bezbednosnog poretka.

„Podrška Ukrajini će ostati u središtu finskog predsedavanja, u svim dimenzijama“, istakla je i dodala da će prioritetna tema predsedavanja biti otpornost i država članica i Oebsa.

Cilj Finske je da u potpunosti iskoristi široku lepezu alata koji su na raspolaganju Oebsu, a u fokusu predsedavanja biće i pitanja poput sajber bezbednost, slobode medija i pismenosti, podrške braniocima ljudskih prava i klimatske bezbednosti, koji su sastavni delovi otpornih društava.

Tokom svog mandata, Finska će se, takođe, fokusirati na rodnu ravnopravnost i inkluziju, a to uključuje jačanje angažmana sa civilnim društvom, posebno mladima i osobama sa invaliditetom.

U međuvremenu, nakon što je u novembru 2021. godine dogovoreno da Finska bude predsedavajuća 2025. godine, osim rata Rusije i Ukrajine, a upravo zbog tog sukoba, desilo se još nešto – neutralna Finska postala je članica Nato alijanse i oštri kritičar Ruske Federacije.

Upravo to može dodatno da oteža napore da se u Oebsu dođe do bilo kakvog dogovora, budući da se odluke donose konsenzusom, a posebno imajući u vidu da je organizacija praktično u blokadi, jer su tek krajem 2024. godine popunjene najvažnije funkcije, dok budžet Oebsa već godinama novi izglasan.

Na osnovu odluke donete na kraju predsedavanja Malte, posle Finske, predsedavanje Oebsom preuzeće Švajcarska, tako da u 2025.godini Trojku Oebsa čine Finska, Malta i Švajcarska.