Prijateljstvima i sračunatim savezima do novog rukovodstva Oebsa

Nemicu Helgu Šmit na mestu generalnog sekretara Oebsa nasledio je Feridun Sinirlioglu iz Turske posle višemesečnog usaglašavanja članica ove organizacije, a izbor bliskog saradnika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana uglavnom se tumači kao rezultat dogovora na dva koloseka. Najpre između Zapada i Rusije, potpomognuto dobrim odnosima Erdogana i Putina, ali i između Ankare i Atine, kojoj je pripalo čelo Odihra. U takvoj raspodeli karata kratkih rukava ostala je Tirana.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Regionalni rivali, Turska i Grčka ovog puta su intezivno zajednički lobirale, kako širom Evrope tako i u Vašingtonu. Imenovanju Sinirlioglua u organizaciji sa 57 članica, u kojoj se odluke donose konsenzusom, na kraju se nisu usprotivile ni Jermenija i Kipar, što je u nekim svetskim medijima propraćeno naslovima da je turski diplomata podršku dobio čak i od neprijatelja. 

Kada je postalo jasno da će tursko-grčki dvojac doći na čelo Oebsa, Albanija je povukla kandidaturu svog ministra spoljnih poslova Igljija Hasanija. 

Epilog je sledeći - na Savetu ministara spoljnih poslova Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Valeti prošle nedelje odlučeno je da se na mesto generalnog sekretara Oebsa imenuje Feridun Sinirlioglu, da Kancelariju Oebsa za demokratske institucije i ljudska prava (Odihr) vodi Marija Telalijan iz Grčke, da visoki komesar za nacionalne manjine bude Holanđanin Kristof Kamp, a predstavnik Oebsa za slobodu medija Jan Bratu.

Nekadašnji ambasador Srbije pri Oebsu Branka Latinović kaže za Kosovo onlajn da izbor Sinirlioglua i Telalijan vidi u funkciji dogovora između zapadnog kluba i Rusije, jer je dugo vremena bilo sporno ko će biti generalni sekretar ove organizacije, pošto je bilo potrebno da ga prihvati i ruska strana. 

„Turska jeste članica Natoa ali mislim da su u ovom slučaju prevagnuli dobri odnosi i lični odnosi između ruskog predsednika Putina i turskog predsednika Erdogana. Možda je bilo i nekog ubeđivanja između njih, to ne znamo, ali u svakom slučaju to jeste jedan važan element koji je pomogao da se izabere turski kandidat za generalnog sekretara pred kojim je puno posla. Verovatno je taj izbor i u funkciji postizanja dogovora o budžetu Oebsa koji je već godinama na privremenom finansiranju, a što znači da su sredstva 30 do 40 odsto manja od neophodnih“, navodi Latinović.

To što je grčka predstavnica izabrana za direktorku Odihra, kako smatra, takođe treba gledati kroz prizmu odnosa Rusije prema toj funkciji, ali i odnosa između Grčke i Rusije koji nisu tako loši.

Latinović, međutim, primećuje da iako su Sinirlioglu i Telalijan diplomate sa bogatom praksom, da se iz njihovih biografija ne vidi da su iz porodice Oebsa, odnosno da su u svojoj diplomatskoj karijeri službovali u Oebsu. 

Povodom komentara da dogovor o novom rukovodstvu Oebsa signalizira približavanje u tursko-grčkim odnosima, naša sagovornica kaže da to sigurno jeste bio deo dogovora Turske i Grčke i rezultat njihovog međusobnog rivalstva jer Grčka verovatno nije htela „da vidi“ da je samo Turska dobila tako značajnu funkciju, nego da i ona u nekom „dilu“ dobije svoje mesto.  

„To može da se razume u ovom trenutku koji je vrlo bitan za Oebs da bi prevazišla paraliza organizacije, međutim do sada nije bila praksa da se vodi računa o međusobnim bilateralnim takmičenjima i da se to odražava na izbor unutar organizacije jer to onda može biti loš presedan“, ukazuje Latinović. 

Uticaj na Zapadni Balkan 

O tome kako će na Zapadni Balkan uticati nova kadrovska postavka u Oebsu, naša sagovornica kaže da zapravo generalni sekretar Oebsa, kao i direktorka Odihra, nemaju političke nadležnosti i ne mogu da usmeravaju rad Oebsa vezano za region Zapadnog Balkana, već da je to u okviru nadležnosti Stalnog saveta Oebsa i predsedavajućeg, a to će od 1. januara biti Finska.

„Generalni sekretar kontroliše rad velikog broja misija koji postoji u regionu - u Albaniji, Crnoj Gori, BiH, Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Severnoj Makedoniji i u drugim zemljama van našeg regiona i njegov zadatak je da obezbedi uslove za nesmetan rad misija, da su kadrovski osposobljene, da imaju finansijska sredstva za rad i da se prate njihovi zadaci i obaveze. Dok je direktor Odhira usredsređen na praćenje izbornih aktivnosti, stara se da one budu pokrivene na kvalitetan način, da izveštaji budu pravovremeno dostavljeni Stalnom savetu, kao i na implementaciju preporuka, ako ih ima“, navodi Latinović. 

Izvršni direktor „Prespa instituta“ Andreja Stojkovski kaže za Kosovo onlajn da od Oebsa verovatno ne treba očekivati previše kada je reč o regionu Zapadnog Balkana.

„Oebs je mnogo važniji za zemlje Kavkaza ili Centralne Azije nego za naš region Zapadnog Balkana. Mada ne smemo zaboraviti da je prva terenska misija koja još uvek funkcioniše napravljena u Severnoj Makedoniji. U Sarajevu i dalje postoji funkcionalna misija koja i dalje funkcioniše uz dosta posla. Ali ako su nekada mnoge teme o kojima je Oebs vodio računa ili principi koji se poštuju u okviru država učesnica bili problem na Istoku, danas verovatno mogu predstavljati polje za rad i na Zapadu“, ističe Stojkovski. 

On ističe da imenovanjem novih zvaničnika ova organizacija nastavlja da postoji i da bi verovatno trebalo da postoji zadovoljstvo zbog novog rukovodstva jer se turska diplomatija smatra izuzetno pripremljenom i profesionalnom, a što se u velikoj meri može reći i za grčku diplomatiju.

Pravi je uspeh, smatra, što su članice ove organizacije konačno uspele da postignu konsenzus oko glavnih zvaničnika organizacije. 

Po pitanju toga šta Grčka i Turska sa pozicija u Oebsu mogu da urade za Zapadni Balkan, analitičar iz Tirane Frok Čupi kaže da tu odgovor ne može da bude potpuno pozitivan, jer se obe zemlje, kako ocenjuje, ne ističu po poštovanju ljudskih prava. Grčka, kako naglašava, ima veliki broj problema sa manjinama u svojoj zemlji. 

Prema mišljenju političkog analitičara Nedžmedina Spahiua, razumljivo je što su za generalnog sekretara Oebsa i šefa Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava ove organizacije izabrane diplomate iz Turske i Grčke, jer te dve zemlje, kako kaže, imaju dobre odnose sa Rusijom, a Oebs je jedina organizacija koja vezuje Rusiju i Zapad 

„Rusija je i dalje član Oebsa, a Turska je zapadna sila koja je i dalje u dobrim odnosima sa Rusijom i to može biti razlog zašto je Turčin izabran za čelo Oebsa, da održi ovu organizaciju i da ona proradi, jer je ovo jedina organizacija koja veže Rusiju i Zapad nakon potpunog bojkota Rusije od strane zapadnih zemalja u ostalim organizacijama“, navodi Spahiu.

Povodom izbora Telalijan za čelo Odihra, on ukazuje da iako Grčka pripada Zapadu, da ta zemlja ima tesne pravoslavne veze sa Rusijom.  

Zašto je otpao Hasani?

Iglji Hasani, ukazuje Latinović, jeste iz porodice Oebsa, ali su pri izboru novog generalnog sekretara prevagnuli drugi kriterijumi. Pri izboru funkcionera na ovako značajna mesta u jednoj međunarodnoj organizaciji, kako kaže, vodi se i računa o ukupnom kapacitetu zemlje i njenom doprinosu radu određene organizacije.

„Albanija jeste bila predsedavajuća Oebsom ali je imala peh da je to bilo za vreme pandemije zbog čega nije bilo nekih naročitih aktivnosti s obzirom na ograničene mogućnosti. Sticaj okolnosti je učinio da ona nije bila u situaciji da učini nešto više, što je sigurno htela ako se ima u vidu programski govor premijera Rame na početku otvaranja njihovog zasedanja. Ali, takođe treba da imamo u vidu i to da je Albanija postala članica Oebsa tek 1991. godine i da nije bila među originalnim potpisnicima Finalnog akta iz Helsinkija“, navodi Latinović.

Čupi smatra da ministar spoljnih poslova Albanije nije izabran za generalnog sekretara Oebsa jer Grčka poslednjih godina u svakoj prilici pokušava da spreči Albaniju da bude uključena u visoke nivoe ovakvih međunarodnih organizacija.

„Nije se to desilo zato što je ministar spoljnih poslova Albanije nepoznata ličnost, naprotiv, on dolazi iz oblasti ljudskih prava, dolazi iz oblasti Oebsa. Ovde je problem Grčka“, izjavio je Čupi za Kosovo onlajn.

On navodi da se trenutno čini da problemi između Albanije i Grčke nisu toliko veliki i da situacija nije toliko napeta i da obe vlade paze da ne nastave sa oštrim raspravama.

„Međutim, Grčka je odlučna da ometa Albaniju na njenom putu ka evropskim integracijama. Ovo je pretnja koja Zapadnom Balkanu dolazi izvan Zapadnog Balkana. Grčka se tako ponaša jer je poslednjih godina izgubila vodeću ulogu na Balkanu zbog čega ima kompleks inferiornosti u odnosu na druge balkanske države koje nisu članice Evropske unije, poput Albanije, Srbije ili Crne Gore, ali koje su sve bliže ulasku u Uniju i to se odrazilo na izbore u Oebsu“, smatra Čupi.

Komentarišući to što Albanija nije uspela da se izbori za čelo Oebsa Stojkovski konstatuje da ne može svako da bude generalni sekretar Oebsa i da kada se govori o procesu njegovog izbora treba da postoji svest i o tome da ova organizacija ima 57 zemalja učesnica.

Zbog ovakvog raspleta, kako veruje Spahiu, Tirana nije razočarana jer, kako ocenjuje, nije naročito ni bila zainteresovana ovu funkciju. 

„Ponudili su se, ali kad su videli dogovor oko tima koji je izabran, onda su se povukli“, kaže Spahiu.