Francuska bira novu vlast

U Francuskoj se danas održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojem se očekuje pobeda ekstremne desnice.

Birališta širom Francuske otvorena su od 8 do 19 sati, odnosno 20 časova u većim gradovima.

Vanredne parlamentarne izbore raspisao je francuski predsednik Emanuel Makron nakon loših rezultata njegove stranke na izborima za Evropski parlament, na kojima je ekstremna desnica Nacionalno okupljanje Marin le Pen ostvarila zapažen rezultat.

Istraživanja ukazuju da će izlaznost na ovim izborima, na kojima pravo glasa ima oko 49 miliona Francuza, biti najveća u poslednjih 25 godina na oko 67 odsto.

U prvom krugu izbora građani biraće 577 poslanika među više od 4.000 kandidata za donji dom francuskog parlamenta - po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga.

Za poslanika može biti izabran već u prvom krugu onaj koji osvoji 50 odsto glasova izašlih birača ako je na biračko mesto izašlo najmanje 25 odsto broja upisanih birača.

Na drugom krugu glasanja, koji je zakazan za 7. jul, ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova osvojenih u prvom krugu.

Istraživanja javnog mnjenja daju prednost Nacionalnom okupljanju, čiju listu predvodi Žordan Bardela.

Ukoliko se obistini istraživanje javnog mnjenja Makron će morati da izabere premijera iz redova pobedničke koalicije, koja potom bira svoje ministre, pa će zemlja dobiti kohabitacionu vlast predsednika i premijera iz suprotnih političkih tabora.

U slučaju da nijedna koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, koalicija sa najviše mandata moraće da sklapa saveze da bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.

Istraživanja javnog mnjenja prognoziraju Nacionalnom okupljanju osvajanje 36 odsto glasova u prvom krugu, a savezu levičarskih partija 28,5 procenata, dok Makronova koalicija može računati na 21 odsto glasova.

Francuski predsednik upozorio je građane da bi glasanjem za krajnju desnicu ili krajnju levicu Francuska upala u političku krizu, pa je čak ukazao da postoji opasnost od izbijananja građanskog rata.

Promena vlasti u Francuskoj mogla bi potresti EU, pošto je Nacionalno okupljanje negativnog stava prema Uniji, ali i Nato.