Šta će vanredni izbori u Francuskoj doneti toj zemlji, a šta našem regionu?

U Francuskoj se sutra glasa za novi parlament, a vanredni izbori koje je predsednik Emanuel Makron raspisao čim su stigli loši rezultati njegove koalicije na izborima za Evropski parlament, odnosno, nakon trijumfa desnice, doživljavaju se na različite načine - kao Makronovo kockanje sa francuskom demokratijom, kao definitivan kraj Makronizma bilo da novu vladu formira levica, bilo desnica, dok je sam predsednik Makron u finišu izborne trke poručio da bi građanski rat mogla da izazove i pobeda krajnje levice i pobeda krajnje desnice.

Prvi krug izbora je sutra, ali se pre drugog, zakazanog za 7. jul, neće znati ko će predvoditi novu francusku vladu. Prema anketama u prvom krugu će desničarsko Nacionalno okupljanje biti neprikosnoveno sa oko 36 odsto glasova, drugo mesto se prognozira levom savezu Narodnom frontu (27 do 29 odsto), dok bi Makronovi centristi ostali treći (19 do 22 odsto). Ako nijedan blok ne osvoji apsolutnu većinu u igri je i tehnička vlada.

Najveća pažnja, međutim, poklanja se analizama koje će promene u Francuskoj, u EU i van nje doneti ako premijer postane predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela (28).

Viša naučna saradnica u Institutu za političke studije Aleksandra Kolaković kaže za Kosovo onlajn da je apsolutna većina koju bi osvojila partija desnice samo jedan scenario.

"Treba imati u vidu rezultate izbora u drugom krugu, da u njega ulaze svi oni koji ostvare više od 12,5 odsto glasova i da se tu stvara prostor za finalni rezultat. Veća je verovatnoća da će doći do toga da Nacionalno okupljanje ima najviše poslanika u parlamentu, ali da neće moći da formiraju apsolutnu većinu kako trenutno pokazuju ankete i istraživanja", kaže Kolaković. 

Za sve partije desnice inače, kako napominje, pa tako i u Francuskoj, ponavlja se obrazac da posle izbora, kada dođu na vlast, delimično ili potpuno odustaju od proklamovanih ciljeva koje su naveli u toku kampanje. Već se sada kod Nacionalnog okupljanja, ističe ona, vidi distanciranje od Rusije. 

"Trudeći se da se približi glasačima sa centra, partija Marin Le Pen značajno se odricala nekih ideja koje su ranije bile dominantne, pa je osim za neke antisemitske, isticano distanciranje i od Rusije. Tu se posebno ističe Bardela svojim govorima koji kaže da neće dopustiti Rusiji da ugrozi nacionalne interese Francuske i da je ona to radila u prethodnim mesecima i godinama, i na prostoru Afrike. Rekao je i da ne bi, recimo, slao dodatne trupe i bilo kakve trupe u Ukrajinu ali da je otvoren da se Ukrajini pomaže segment odbrane. Tu vidimo jednu veliku razliku u odnosu na ranije kada je reč o tom glavnom polu spoljne politike koji onda određuje i sve druge. I to nije neko preveliko odstupanje od onoga što je u stvari spoljna politika Emanuela Makrona", napominje naša sagovornica. 

Bez obzira na to ko će biti vodeća snaga u francuskom parlamentu posle izbora, kaže Kolaković, ne treba očekivati neka veća odstupanja od pristupa koji je Pariz do sada imao prema dijalogu Beograda i Prištine. Ona podseća da Francuska ima predsednički sistem i da je predsednik taj koji je zadužen za spoljnopolitičku trasu kojom se ta zemlja kreće.  

"Velike sile, a Francuska sebe smatra velikom silom, veoma se drže svojih agendi i uverenja, trasiranja spoljne politike, i političke promene koje se dešavaju pre bi se osetile na unutrašnjem političkom planu nego na planu spoljne politike. Dijalog Beograda i Prištine se odvija u evropskom formatu. Imamo francusko-nemački predlog koji je prošao kroz okvir evropskog formata i ti glavni pregovori se vode u Briselu. Vidimo da se situacija nakon nedavnih evropskih izbora, iako je došlo do rasta desnice, u smislu samog rukovodstva EU nije značajnije izmenila. Imamo ostanak na čelu Evropske komisije Ursule fon der Lajen, imamo i neka druga lica, ali je to grupacija istih političkih snaga", navodi Kolaković. 

Za sve partije desnice inače, kako napominje, pa tako i u Francuskoj, ponavlja se obrazac da posle izbora, kada dođu na vlast, delimično ili potpuno odustaju od proklamovanih ciljeva koje su naveli u toku kampanje. Već se sada kod Nacionalnog okupljanja, ističe ona, vidi distanciranje od Rusije. 

"Trudeći se da se približi glasačima sa centra, partija Marin Le Pen značajno se odricala nekih ideja koje su ranije bile dominantne, pa je osim nekih antisemitskih, isticano distanciranje i od Rusije. Tu se posebno ističe Bardela svojim govorima koji kaže da neće dopustiti Rusiji da ugrozi nacionalne interese Francuske. Rekao je i da ne bi, recimo, slao dodatne trupe i bilo kakve trupe u Ukrajinu ali da je otvoren da se Ukrajini pomaže segment odbrane. Tu vidimo jednu veliku razliku u odnosu na ranije kada je reč o tom glavnom polu spoljne politike koji onda određuje i sve druge. I to nije neko preveliko odstupanje od onoga što je u stvari spoljna politika Emanuela Makrona", napominje naša sagovornica. 

Novinarka Ana Otašević, saradnica Mond diplomatika, kaže za Kosovo onlajn da su parlamentarni izbori u Francuskoj doživljeni kao istorijski, jer će, prema predviđanjima, prvi put u ovoliko velikom broju radikalno-desničarske snage ući u parlament, što će promeniti karakter političkog pejzaža u Francuskoj, a to će, navodi, sigurno uticati i na politiku koja se vodi prema Balkanu i prema Evropskoj uniji.

U kojoj meri, kako dodaje, ostaje da se vidi, jer će to zavisiti od toga da li će desnica dobiti apsolutnu većinu.

Glavna karakteristika stranke koja sada dobija veliku podršku Francuza, Nacionalnog okupljanja, kako navodi, kada je reč o spoljnoj politici, je da se protive širenju Evropske unije. 

"Ako je to jedna od glavnih ideja - da je EU protivnik nacionalnih politika, već u tome se može nazreti kako će se ova opcija odnositi prema daljem širenju EU, pa i prema dijalogu Beograda i Prištine iako taj dijalog nema veze s njima jer njega vode evropski predstavnici. Ne verujem da će ova politika uticati bitnije na to kako će se jedna forma dijaloga koja je uspostavljena odvijati ubuduće. Ne mislim da će političke promene u Francuskoj bitno uticati na ovaj dijalog zato što se on vodi na evropskom nivou, ali generalna tendencija može da dovede do toga da se razvodni ili relativizuje čim evropska perspektiva nije jasno zacrtana i čim se dovodi u pitanje. Marin le Pen je pre desetak godina kada sam je intervjuisala, rekla da Srbija nema zašto da uđe u Evropsku uniju. Mislila je i na ceo region, naravno. To je ideja da je EU tamnica naroda, da je antinacionalno nastrojena, da uništava identitet naroda", kaže Otašević. 

Ona objašnjava da su u političkom životu Francuske decenijama unazad postojala dva pola koja su delila vrednosti De Golove francuske Pete republike.

"Sada se u tu tradiciju političkog života probila jedna ekstremna opcija koja bi mogla mnogo da promeni u smislu logike političkog života kakvog ga poznajemo, sa nekim merama koje su suprotne Ustavu ili koje su suprotne evropskim zakonima. U evropskoj politici je definitivno tendencija zatvaranje, učvršćivanje granica, strah i rekla bih nepoverenje prema najbližem okruženju u koje ubrajam i zemlje Balkana. To je suština politike ne samo ove stranke ekstremne desnice u Francuskoj, nego i svih drugih", navodi Otašević. 

Predstojeći izbori u Francuskoj, ističe, mogu da dovedu do kohabitacije, što neki smatraju čak i poželjnim jer je politika predsednika Emanuela Makrona odbačena, a on je već dugo neomiljen u Francuskoj. 

"Njegova ideja makronizma, odnosno jakog centra koji će ujediniti i leve i desne republikanske snage je propala i sada se politički život konstituiše na drugačiji način. Jedan od glavnih predloga Nacionalnog okupljanja je da se uvedu 'duple granice', odnosno da se stranim državljanima zabrani slobodno kretanje unutar Šengenske zone, da se uspostavi mnogo jača kontrola na granicama EU, da se ne dozvoljava ilegalnim migrantima da ulaze i da se uopšte približe  granicama EU kako bi tražili azil, što je protivno i evropskim i međunarodnim zakonima", kaže Otašević. 

Desničari će, međutim, dodaje, tek imati borbu u samoj Francuskoj da pokažu da su sposobni da vladaju i da potvrde svoj legitimitet, a to će pre svega pokušati na temama koje se tiču unutrašnje, a ne spoljne politike. 

"U ovoj kampanji je spoljna politika gotovo van radara, mada dve teme značajno utiču na politički život u Francuskoj, a to su rat u Ukrajini i izraelski napad na Gazu. To je ono što polarizuje Francuze. Balkan se ne pominje, proširenje se ne pominje, vidimo na pitanju Ukrajine da je pitanje proširenja EU geopolitičko pitanje. Glavna poruka glasačima su pitanja koja su vezana za bezbednost građana - utisak da Francuzi nisu bezbedni u svojoj zemlji, da migranti gotovo dovode u pitanje njihov opstanak ako slušamo partije krajnje desnice, pa i Nacionalno okupljanje. Ako njih slušamo, Francuskoj preti ozbiljna opasnost da izgubi svoj identitet, da Francuze 'pojedu' migranti, neke druge vere, civilizacije, kulture. To su glavne teme i na čemu dobijaju poene", ističe naša sagovornica.

Što se tiče spoljnog plana, ona kaže da je tu Francuska danas uzdrmana, da je njena međunarodna uloga oslabljena, da ona neće imati ulogu kakvu je želela da ima jer je Makronova ideja da se nametne kao lider posle Angele Merkel doživela kolaps. 

Ukoliko desnica bude imala premijera, i prema oceni predsednika udruženja „Svi Srbi u Parizu“ Saše Pešića to će više uticati na unutrašnju nego na spoljnu politiku Francuske, ali on ukazuje da u Nacionalnom okupljanju Srbija može imati mnogo veću podršku nego što je to slučaj sa strankom predsednika Emanuela Makrona. 

Srbija, kako navodi, ima generalno dobre odnose sa Francuskom i poslednjih godina ti odnosi su sve jači, posebno u ekonomiji.  

"Emanuel Makron, otkad je došao na vlast, čini mi se da nije ništa toliko uradio da bi poboljšao položaj Srba na Kosovu i srpsko pitanje u vezi sa Kosovom i Metohijom. Što se tiče Nacionalnog okupljanja, tu možda ima i više hrabrih i više prijateljski naklonjenih političara. Poslanici iz Nacionalnog okupljanja u Evropskom parlamentu su govorili o veoma teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, Tjerija Marijanija, Žan-Lena Lakapela, tako da u Nacionalnom okupljanju generalno Srbi mogu imati sigurno mnogo veću podršku nego što je to slučaj sa Emanuelom Makronom i njegovom strankom", kaže Pešić za Kosovo onlajn.  

On, ipak, napominje da parlament u Francuskoj nema uticaj na spoljnu politiku, ali da je za očekivati veliki pritisak u vezi donošenja nekih ozbiljnih spoljnopolitičkih odluka.

“Prema francuskom Ustavu predsednik imenuje premijera, a na predlog premijera imenuje i ministre, tako da bi u slučaju da Nacionalno okupljanje pobedi i da dobije većinu u Skupštini, to bio dodatni pritisak za Makrona koji je izjavio da hoće da ostane na vlasti do 2027. godine. Što se tiče spoljne politike u vezi sa Kosovom i Metohijom, sigurno je da bi francuski predsednik i ministri bili izloženi pritisku, ali će oni i dalje donositi odluke za koje misle da su dobre za Francusku. Sigurno će po nekim pitanjima morati da razgovaraju sa, kako ankete ovde govore, budućim premijerom Žordanom Bardelom i sa ljudima iz Nacionalnog okupljanja”, kaže Pešić. 

Stranka desnog krila Nacionalno okupljanje, kako ističe, dobila je veliku podršku glasača onog trenutka kad je prestala da govori samo o imigraciji i kada je u svoj program uključila i ekonomska pitanja, odnosno, sve ono što običnog čoveka dosta brine. Njihov uspeh na izborima za Evropski parlament u Francuskoj, prema oceni Pešića bio je očekivan zbog svega što se u Francuskoj dešavalo poslednjih godina i po onome na koji način je Emanuel Makron vladao.

“Iako je on izuzetno hrabar predsednik, možda jedan od najhrabrijih u novijoj francuskoj istoriji, njegova politika je bila malo arogantna prema francuskom narodu koji ga je na ovaj način, rekordnim uspehom desnice na evropskim izborima, malo i kaznio. On se suočavao sa velikim brojem kriza kao što su žuti prsluci, penziona reforma, protesti poljoprivrednika i veliki protesti prošle godine dela populacije koja dolazi iz imigracionih krugova posle ubistva dečaka od strane policije. Tako da je ovo bio jedan normalan splet okolnosti jer vladajuća stranka u Francuskoj sve više gubi na popularnosti", navodi Pešić. 

Podseća da je u Evropskom parlamentu jedan od poslanika stranke Nacionalnog okupljanja Aleksandar Nikolić i da će iz iste stranke, posle parlamentalnih izbora u Francuskoj  najverovatnije u novi saziv EP ući i Andreja Kotarac, takođe Srbin poreklom.

"Neki evropski poslanici će verovatno biti izabrani za  poslanike u francuskom parlamentu, što će osloboditi mesto za Kotarca, da i on bude jedan od poslanika Evropskog parlamenta", napominje naš sagovornik.