Građani Zapadnog Balkana ponovo mogu da apliciraju za useljeničke vize u SAD: Poništena Trampova zabrana

Zabranu izdavanja imigrantskih viza za državljane 75 zemalja, koju je uvela administracija Donalda Trampa, savezni sudija je u petak poništio, ocenivši da je ona „suprotna zakonu“ i da prevazilazi zakonska ovlašćenja državnog sekretara Marka Rubija.

Stejt Department je u januaru obustavio izdavanje imigrantskih viza za zemlje u kojima živi gotovo 40 odsto svetske populacije - uključujući Brazil, Kolumbiju, Egipat, Haiti, Somaliju i Rusiju-– uz obrazloženje da će time sprečiti ulazak ljudi koji bi „koristili socijalnu pomoć i javne beneficije“, piše SI En En.

Sudija Džanet Vargas iz Saveznog okružnog suda na Menhetnu osporila je obrazloženje Stejt departmenta za ovu meru i poništila svako odbijanje zahteva za vizu koje je bilo zasnovano isključivo na tom obrazloženju - što predstavlja još jedan neuspeh administracije Donalda Trampa u obračunu s imigracijom.

Prema zakonu, imigrantu može biti odbijen ulazak kao osobi za koju se proceni da bi mogla postati „teret za javne fondove“ (odnosno osoba za koju se očekuje da će zavisiti od državne pomoći) tek nakon što konzularni službenik uzme u obzir njegove ili njene finansijske prilike, godine, zdravstveno stanje, veštine i porodične okolnosti.

Sudija Vargas utvrdila je da je američkim službenicima u praksi bilo naloženo da odbijaju zahteve za vize podnosilaca, čak i onih koji su mogli sami da se izdržavaju, isključivo na osnovu zemlje iz koje dolaze.

Zabrana izdavanja viza obustavila je izdavanje viza za stalni boravak osobama koje su odlazile u SAD radi spajanja sa članovima porodice ili zaposlenja, ali se nije odnosila na neimigrantske vize, poput turističkih ili studentskih.

Depeša koju je Rubio poslao svim diplomatskim i konzularnim predstavništvima, a koja je uvrštena u sudski spis, nalagala je službenicima da odbiju podnosioce zahteva čak i kada neko „dostavi dodatne dokaze koji pokazuju da je prevazišao osnov za odbijanje zbog mogućnosti da postane teret za javne fondove“.

Većina od 75 zemalja obuhvaćenih merom nalazi se van Evrope i obuhvata države na Karibima, u podsaharskoj Africi, na Balkanu, Bliskom istoku, u Centralnoj Aziji i jugoistočnoj Aziji, a među njima je i nekoliko američkih partnera, uključujući Jordan, Egipat i Gruziju.

Na spisku su bili i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo.

Administracija je ipak ostvarila uspeh u jednoj užoj tački, pošto se sudija složila da ova politika nije vrsta formalnog pravila koje mora biti otvoreno za javne komentare pre nego što počne da se primenjuje.

Vargas, koju je na tu funkciju imenovao bivši predsednik Džo Bajden, dala je obema stranama rok do 11. septembra da predlože način za rešavanje preostalih pitanja u slučaju. Administracija može da uloži žalbu na presudu.