Makron: Nova Kaledonija postaje nova država unutar Francuske republike

Prekomorska teritorija Francuske Nova Kaledonija postaće „nova država” u okviru republike, izjavio je predsednik Francuske Emanuel Makron.

„Nakon više od deset dana pregovora, izabrani predstavnici Nove Kaledonije i države postigli su istorijski sporazum. Država Nova Kaledonija u sastavu Republike, to je opredeljenje za poverenje”, napisao je predsednik Makron na društvenoj mreži „X”.

Delegacija Nove Kaledonije i predstavnici francuske vlade potpisali su 12. jula u Parizu sporazum o institucionalnom uređenju prekomorske teritorije nakon deset dana pregovora.

Sporazum predviđa garanciju „trajnog” statusa teritorije.

Među ključnim principima navedenim u dokumentu su unošenje osnovnog zakona u francuski ustav, stvaranje kaledonskog državljanstva, koje je neodvojivo od francuskog, proširenje biračkog tela, izmena sastava članova parlamenta, prenos poreskih ovlašćenja i nadležnosti u oblasti međunarodnih odnosa na Novu Kaledoniju.

Iako Nova Kaledonija postaje država, ostaje u sastavu Francuske, postignutim sporazumom zagovornika nezavisnosti i ostanka pod okriljem Pariza.

Čuveni izraz „sui generis”, koji bi u prevodu s latinskog mogao da znači „izuzetak”, a kojim su na Zapadu pokušavali da opravdaju odvajanje Kosova, sada je ponovo primenjen, ovoga puta u odnosima Francuske i Nove Kaledonije. Ali, francuska prekomorska teritorija i dalje ostaje pod okriljem pariske administracije i neće se otcepiti.

Zagovornici nezavisnosti i pristalice francuske ingerencije sklopili su juče sporazum u Buživalu nedaleko od Pariza o budućnosti ove teritorije udaljene 16.700 kilometara od prestonice, koja se nalazi u Tihom Okeanu, sa 270.000 stanovnika, na 18.500 kvadratnih kilometara.

Kanaci, autohtoni stanovnici ovog arhipelaga odavno zagovaraju nezavisnost, održana su i četiri referenduma, ali su svaki put preglasani. Bojktovali su glasanje 1987, kao i 2021, zbog toga što je poslednje izjašavanje održano tokom mera protiv kovida, dok je 2018. za ostanak unutar francuskog sistema glasalo 56,7 odsto ispitanika, a 2020. godine 53,3. Sada je pronađen kompromis.

Nova Kaledonija je dobila status države, zbog čega će morati da se menja i francuski ustav, ali će biti u sastavu Francuske, u čemu se i ogleda „sui generis”, jer to do sada nije postojalo. Ovaj sporazum smatra se istorijskim, posle nereda koji su potresali arhipelag.

Da bi sve bilo ozvaničeno, o sporazumu će referendumom morati da se izjasne i stanovnici Nove Kaledonije. Izjašnjavanje će biti organizovano na proleće sledeće godine. Novi referendumi o nezavisnosti više se neće održavati. Iako potpuna nezavisnost nije ostvarena, Nova Kaledonija će, postignutim sporazumom, moći da bude priznata kao subjekt od strane međunarodne zajednice. Takođe, postojaće dvostruko državljanstvo, novokaledonijsko i francusko.

Istovremeno, izborni sistem u ovoj prekomorskoj teritoriji biće otvoren za strance koji tu žive u kontinuitetu najmanje poslednjih 15 godina. Do sada su pravo glasa imali samo oni doseljeni do 1998, iz straha Kanaka da ne budu preglasani. Namere francuskih vlasti da promene ovaj zakon, dovele su prošle godine do serije nereda na ostrvu.

Takođe, postignut je i ekonomski sporazum sa prestonicom o strateškom planu za održanje privrede. To se pre svega odnosi na eksploataciju nikla, imajući u vidu da je 2024. zatvoren kombinat za preradu ove rude usled čega je 1.300 ljudi ostalo bez posla.