Malta preuzima predsedavanje Oebsu

Predsedavanje Oebsu, koja se nalazi u dubokoj, egzistencijalnoj krizi zbog novih podela usled rata u Ukrajini, u 2024. godini preuzima Malta.

Gotovo do samog kraja predsedavanja Severne Makedonije nije se znalo da li će organizacija 2024. imati novog predsedavajućeg.

Naime, Estonija se kandidovala za predsedavajućeg Oebsu za 2024. ali, pre svega, zbog protivljenja Rusije nije bilo moguće postići konsenzus oko tog pitanja.

Tek je pred decembarski Savet šefova diplomatija Oebsa u Skoplju postignut kompromis da Malta preuzme predsedavanje organizaciji.

Uobičajena praksa Oebsa je da se gotovo godinu dana unapred zna ko će biti budući predsedavajući, tako da ministar spoljnih poslova te zemlje još pred letnju pauzu na sednici Stalnog saveta organizacije predstavi planirane prioritete, koji se zvanično predstavljaju na prvoj sednici Stalnog saveta od preuzimanja predsedavanja sredinom januara u Beču.

Ovaj put takva praksa je izostala, pa je ministar za spoljne poslove, trgovinu i evropske poslove Malte Ian Borg na zavšnoj sednici Saveta ministara u Skoplju izneo prioritete samo u kratke crte prioriteta.

On je rekao da je preuzimanje predsedavanja Oebsu za Maltu istorijski trenutak.

Borg je kazao da je moto makedonskog predsedavanja Oebsom „Radi se o ljudima“ sada aktuelnije nego ikada, pa će Malta nastaviti tim putem.

„Radi se o ljudima, želimo da gradimo mostove, poboljšamo odnose. Želimo napredak naše organizacije“, rekao je kratko  Borg  u obraćanju posle ozvaničenje odluke o predsedavajućem za 2024.

Koliko je moguć napredak Oebsa pod predsedavanjem male Malte ostaje da se vidi, ali sve ukazuje na to da organizacija ostaje paralisana i egzistencijalno ugrožena zbog nove blokovske podele u svetu i ovoj instituciji koja je predstavljala platformu za dijalog zapada i istoka.

Na samom Savetu ministara ta podeljenost se jasno osetila, pa nisu donete nikakve velike odluke, već su samo postignuti kompromisi o produženju mandata aktuelnim rukovodećim funkcionerima, bez dogovora o budžetu, što dodatno otežava rad organizacije.

Skup u Skoplju bio je još jedan u nizu sastanaka Oebsa na kojem su ispoljene konfrontacije Rusije i Zapada. Kao što su pojedini mediji preneli Savet ministara bio je skup „Svi protiv jednog, jedan protiv svih".

Ministri zapadnih zemalja izneli su optužbe na račun Moskve, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov svoje viđenje nedoslednog ponašanja Zapada kada je reč o međunarodnom pravu i principima Oebs, nepoštovanja sporazuma.

Savet ministara Oebsa u Skoplju zbog svega ovog neće ući u istorijske anale kao skup koji je doprineo rešavanju velikog konflikta, već samo kao konferencija na kojoj se posle odbijanja ranijeg predsedavajućeg, ponovo za stolom našao i ruski predstavnik.

Kao što se završio Savet ministara tako će se nastaviti i godina pod novim predsedavajućem koji će imati velike teškoće da izbori konsenzus, na kojem se oslanja donošenje odluka u Oebsu.

Najvažnija odluka koja predstoji je da se usvoji budžet kako organizacija ne bi bila prinuđena da nastavi da radi sa budžetom od pre dve godine, koji, kako su istakle brojne članice, ne osigurava funkcionalnost organizacije, pre svega njenih misija.