Rute: Nato nikada neće prvi napasti, mi smo odbrambeni savez

Generalni sekretar Natoa Mark Rute izjavio je da Rusija ne predstavlja neposrednu pretnju teritoriji članica Alijanse, ali je poručio da će Nato reagovati ukoliko primeti gomilanje ruskih vojnih snaga koje bi moglo da ukaže na opasnost, preneo je londonski Gardijan.

„Nikada, baš nikada nećemo pokrenuti napad na nekog drugog, jer to nije u našem interesu. Mi smo odbrambeni savez“, rekao je Rute na konferenciji za novinare sa estonskim premijerom Kristenom Mihalom u Talinu.

Rute je, odgovarajući na pitanje novinara da li bi Rusija mogla da razmotri napad na neku od članica Natoa, rekao da Alijansa ne smatra da postoji neposredna opasnost, ali da pažljivo prati situaciju i da je spremna da reaguje u slučaju potrebe, prenosi Gardijan.

„Ne mislimo da je tako“, rekao je Rute, dodajući da će Nato reagovati ukoliko uoči gomilanje vojnih snaga koje bi moglo da ukaže na pretnju.

On je ponovio da će Alijansa braniti svaki deo svoje teritorije, bez obzira na to da li na tom području žive ljudi.

Rute je ukazao i na izjave vrhovnog komandanta savezničkih snaga Natoa za Evropu, američkog generala Aleksusa Grinkeviča, koji je ranije ove nedelje predstavio plan odbrane Alijanse u slučaju napada.

Grinkevič je 12. oktobra, na Varšavskom bezbednosnom forumu, govorio o planu prema kojem bi snage Natoa u slučaju napada najpre zaustavile početnu ofanzivu, zatim neutralisale protivničke sposobnosti i, ukoliko bude potrebno, porazile neprijateljske snage. Naglasio je da je cilj da se spreči zauzimanje teritorije članica Alijanse i odvrati svaki potencijalni napadač.

Rute je tokom konferencije govorio i o podršci Ukrajini, navodeći da Rusija nastavlja napade na ukrajinske civile i sprovodi hibridne aktivnosti protiv saveznika Natoa. Ocenio je da Moskva pokušava da oslabi odlučnost zapadnih zemalja i zaustavi njihovu pomoć Kijevu.

„Rusija nije u dobroj poziciji. Ovi hibridni napadi, šta god da su, znak su slabosti“, rekao je Rute, dodajući da će Alijansa reagovati kada proceni da je to potrebno.

Estonski premijer Kristen Mihal upozorio je da Rusija pokušava da skrene pažnju saveznika sa Ukrajine i da ih zamori međusobnim nesuglasicama. On je poručio da će Estonija nastaviti vojnu podršku Kijevu, posebno u oblasti naoružanja i protivvazdušne odbrane.

U tom kontekstu, bezbednosne tenzije između Rusije i Natoa pojačane su krajem septembra, kada je Moskva upozorila da bi mogla da upotrebi i nuklearno oružje ukoliko bi Alijansa pokušala da izoluje Kalinjingradsku oblast od ostatka Rusije.

Kako je tada preneo Kosovo onlajn, Moskva je u neformalnom dokumentu optužila Nato za „opasan i neodgovoran kurs“, dok je Alijansa odgovorila da je odbrambeni savez i da njene aktivnosti ne predstavljaju rizik po Rusiju. Kalinjingradska oblast nalazi se na obali Baltičkog mora, između Poljske i Litvanije, i fizički je odvojena od ostatka ruske teritorije.

Generalni sekretar Natoa je i tada rekao da Rusija trenutno ne predstavlja neposrednu pretnju teritoriji Alijanse, ali da je Nato spreman da odgovori na eventualni napad.