UN između pregovora i jačanja vojne koalicije

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni izveštač iz Njujorka

Ovogodišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija odvija se u trenutku kada se oko ukrajinske krize ukrštaju dva procesa – pokušaji da se ponovo otvori prostor za direktan politički dijalog i istovremeno ubrzano jačanje evropskih vojnih kapaciteta.

Sa govornice Generalne skupštine francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je na povratak „zakona džungle“ u međunarodne odnose i založio se za očuvanje međunarodnog prava i multilateralnog poretka. Govoreći o Ukrajini, pozvao je na pokretanje pregovaračkog procesa i konkretne mere koje bi mogle da doprinesu smirivanju sukoba.

Istovremeno, evropske zemlje nastavljaju da jačaju vojnu podršku Kijevu.

U dokumentima „koalicije voljnih“ poziva se na neposredan i potpun prekid vatre i nastavak direktnih pregovora Rusije i Ukrajine, uz aktivno učešće SAD i Evrope. Istovremeno se potvrđuju nastavak vojne, finansijske i civilne pomoći Ukrajini, povećanje isporuka protivvazdušne odbrane i razvoj njenih vojnih sposobnosti.

U okviru iste inicijative priprema se i Multinacionalna snaga za Ukrajinu. Prema planovima koji se razmatraju, evropski predvođena formacija bila bi angažovana nakon uspostavljanja verodostojnog prekida neprijateljstava, uz mogućnost delovanja na kopnu, u vazduhu i na moru.

Tako se u evropskoj politici prema Ukrajini istovremeno pojavljuju pozivi na pregovore i priprema vojne strukture za period posle prestanka borbi.

Nato, sa svoje strane, nastavlja da povećava vojnu podršku Kijevu, ali i da menja sopstvenu odbrambenu strukturu. Generalni sekretar Mark Rute posebno ističe novu ulogu evropskih članica u onome što naziva „Nato 3.0“ – modelu u kojem Evropa i Kanada preuzimaju veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

U tom okviru posebno mesto zauzima istočno krilo Natoa.

Rute je u Berlinu naveo da je Nemačka formirala novu oklopnu brigadu koja je trajno stacionirana u Litvaniji, dok je Prvi nemačko-holandski korpus dobio novu komandnu ulogu na istočnom krilu Alijanse. Nemački avioni i brodovi, prema njegovim rečima, već predstavljaju deo Nato sistema odvraćanja i odbrane.

Istovremeno se u Berlinu govori o velikom povećanju izdvajanja za odbranu i obnovi vojne industrijske baze. Nemačka planira da do 2029. dostigne 3,5 odsto BDP-a za osnovnu odbranu, a Berlin povećava i ulaganja u vojnu proizvodnju.

To nije samo pitanje novih budžeta već i proizvodnje. Nato insistira na povećanju kapaciteta evropske vojne industrije, od municije i raketa do protivvazdušnih sistema, dronova i drugih sredstava potrebnih za dugoročnu odbranu.

Nemačka je među glavnim nosiocima tog procesa. Za odbranu je za 2027. planirano oko 109 milijardi evra, dok bi ukupna bezbednosna izdvajanja trebalo da dostignu oko 130 milijardi evra. Istovremeno se planiraju velika ulaganja u infrastrukturu i industrijske kapacitete.

Nemačka vojna industrija već beleži rast narudžbina. „Rajnmetal“ je tokom leta saopštio da mu je knjiga narudžbina premašila 80 milijardi evra, dok kompanija očekuje dalji rast potražnje za oklopnim vozilima, municijom, artiljerijom i protivvazdušnim sistemima.

Uz vojnu pomoć Ukrajini i jačanje istočnog krila Natoa tako se razvija i treći proces – obnova evropske vojne industrijske baze.

Ali istovremeno sa tim procesom diplomatski kanal nije potpuno zatvoren.

To će pokazati i događaji u Njujorku.

U junu su ambasadori Francuske, Nemačke i Velike Britanije razgovarali u Moskvi sa ruskim zvaničnicima. Evropske vlade su tada potvrdile podršku direktnom dijalogu Rusije i Ukrajine radi postizanja prekida vatre i nastavka pregovora.

Nekoliko meseci kasnije, isti diplomatski kanal dobio je novu potvrdu upravo u sedištu Ujedinjenih nacija.

Na marginama Generalne skupštine 26. septembra sastali su se ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful. Bio je to prvi susret šefova diplomatija Rusije i Nemačke od početka rata 2022. godine.

Vadeful je posle sastanka rekao da je razgovor bio motivisan, između ostalog, bezbednosnim pitanjima i potrebom da se zaustavi dalje pogoršavanje situacije. Nemačka je ponovila zahtev za prekidom vatre i pregovorima koji bi vodili trajnom miru. Lavrov je ocenio da u razgovoru nije čuo ništa novo u odnosu na ranije javno iznete stavove Berlina.

Dan kasnije, Lavrov je pred Generalnom skupštinom izneo rusko viđenje evropske politike.

Ruski ministar je ocenio da evropske zemlje nastavkom vojne podrške Ukrajini otežavaju političko rešavanje sukoba i nastoje da spreče pregovore koji bi mogli da dovedu do dogovora. Evropsko jačanje vojne moći predstavio je kao deo šire promene evropske bezbednosne arhitekture.

Posebno je govorio o promeni odnosa snaga u Evropi i nemačkim ambicijama da preuzme veću vojnu ulogu. Moskva povećanje evropskih vojnih kapaciteta posmatra drugačije od Berlina i NATO-a: ono što evropske vlade predstavljaju kao jačanje odvraćanja i zaštitu sopstvene bezbednosti, ruska strana vidi kao nastavak vojnog pritiska na Rusiju.

Istovremeno, Lavrov je govorio o spremnosti Moskve da nastavi političke kontakte i pregovore o Ukrajini, ali uz širi sporazum o evropskoj bezbednosti.

Ruski ministar je u Njujorku otvorio i pitanje Kosova i Metohije. Odgovarajući na pitanja novinara o sprovođenju odluka Saveta bezbednosti UN, naveo je Rezoluciju 1244 kao primer dokumenta čije se odredbe, prema ruskom tumačenju, ne primenjuju u celini. Lavrov je podsetio na odredbu rezolucije koja potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije i ocenio da je pitanje njenog sprovođenja ostalo otvoreno.

Time je ruski ministar ukrajinsku krizu smestio u širi okvir rasprave o primeni Povelje UN i odluka Saveta bezbednosti.

Dok Moskva evropsko vojno jačanje posmatra kao deo konfrontacije, Nato isti proces predstavlja kao odgovor na bezbednosne izazove.

Mark Rute je početkom septembra poručio da Alijansa mora nastaviti da podržava Ukrajinu i da evropske članice moraju proizvoditi više vojne opreme. U Berlinu je posebno istakao nemačku odbrambenu industriju i povećanje proizvodnje.

Na istočnom krilu Natoa taj proces dobija praktičnu dimenziju. Od Litvanije do Crnog mora jača se vojno prisustvo, razvijaju sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane i povećavaju kapaciteti za brzo reagovanje.

U Litvaniji je Nemačka trajno rasporedila oklopnu brigadu, dok Nato dodatno razvija odbranu vazdušnog prostora i zaštitu od dronova. Posle incidenta 15. septembra, kada je dron narušio litvanski vazdušni prostor, Alijansa je najavila dalje prilagođavanje svojih snaga i sistema.

U isto vreme, evropske zemlje pokušavaju da vojno jačanje povežu sa mogućim budućim mirovnim aranžmanom. „Koalicija voljnih“ priprema multinacionalnu formaciju koja bi, prema sadašnjim planovima, bila raspoređena nakon prestanka neprijateljstava, dok se vojna pomoć Ukrajini nastavlja.

Tako se u istoj evropskoj politici pojavljuju poziv na pregovore i priprema za vojno prisustvo posle mogućeg sporazuma; diplomatski kontakti sa Moskvom i nastavak vojne pomoći Kijevu; razgovori o prekidu vatre i istovremeno jačanje istočnog krila Natoa.

U međuvremenu, Vašington nastoji da obnovi neposredniji pregovarački kanal između Moskve i Kijeva. Donald Tramp je tokom Generalne skupštine razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, dok se razgovaralo i o mogućem trilateralnom formatu SAD–Rusija–Ukrajina.

Pored toga, susret Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga u Vašingtonu otvorio je širi razgovor dve najveće svetske sile o međunarodnim odnosima i krizama koje opterećuju globalni poredak.

U samoj Generalnoj skupštini ostaje slika u kojoj se istovremeno vide vojno jačanje i diplomatski pokušaji da se rat zaustavi.

Evropa povećava vojna izdvajanja i proizvodnju, Nato jača istočno krilo, Ukrajina dobija nastavak vojne pomoći, a „koalicija voljnih“ priprema multinacionalne snage. Istovremeno, evropski ambasadori razgovaraju u Moskvi, nemački i ruski ministri spoljnih poslova sastaju se u Njujorku, dok Vašington pokušava da otvori novi pregovarački kanal.

Generalna skupština UN tako ostaje mesto na kojem se, istovremeno, mogu videti i vojno jačanje i diplomatski pokušaji da se rat zaustavi.