Sankcije ponovo uvedene Iranu deset godina nakon nuklearnog sporazuma

Sveobuhvatne ekonomske i vojne sankcije UN ponovo su uvedene Iranu - 10 godina nakon što su ukinute u okviru značajnog međunarodnog sporazuma o njegovom nuklearnom programu, prenosi Bi-bi-si.

Nove mere su stupile na snagu nakon što su tri evropska partnera u sporazumu - Velika Britanija, Francuska i Nemačka - aktivirale takozvani mehanizam „brzog reagovanja“, optužujući Iran za „kontinuiranu nuklearnu eskalaciju“ i nedostatak saradnje.

Iran je obustavio inspekcije svojih nuklearnih postrojenja - što mu je bila obaveza prema odredbama sporazuma iz 2015. godine - nakon što su Izrael i SAD bombardovali nekoliko njegovih nuklearnih lokacija i vojnih baza u junu.

Američko i izraelsko bombardovanje nuklearnih postrojenja imalo je za cilj da preokrene deo iranskog nuklearnog napretka, kao i da ga kazni zbog naoružavanja regionalnih posrednika koji su više puta napadali Izrael.

Dok je predsednik SAD Donald Tramp rekao da je to izazvalo „monumentalnu štetu“, drugi su izrazili sumnju u to u kojoj meri su ometali iranski nuklearni program.

Iran je saopštio da su udari „fundamentalno promenili situaciju“ i učinili međunarodnu podršku nuklearnom sporazumu „zastarelom“. Evropski saveznici koji su ostali stranke sporazuma i dalje se nadaju da će pregovori dovesti do smirivanja tenzija.

„Pozivamo Iran da se uzdrži od bilo kakvih eskalacionih akcija“, naveli su u zajedničkom saopštenju, dodajući da „ponovno uvođenje sankcija UN nije kraj diplomatije.“

Razgovori između tri zemlje i Irana na marginama Generalne skupštine UN ranije ove nedelje nisu uspeli da dovedu do dogovora koji bi odložio ponovno uvođenje sankcija.

Ministri spoljnih poslova takozvane E3 grupe rekli su da „nemaju izbora“ osim da pokrenu proceduru vraćanja klauzule, jer je Iran „više puta kršio“ svoje obaveze.

Naveli su da Iran nije „preduzeo neophodne mere kako bi se odgovorilo na naše zabrinutosti, niti je ispunio naše zahteve za produženje, uprkos opsežnom dijalogu“.

Konkretno, pomenuli su Teheranovo odbijanje da sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), organom UN za nuklearnu energiju.

„Iran nije ovlastio inspektore IAEA da povrate pristup iranskim nuklearnim objektima, niti je izradio i dostavio IAEA izveštaj o svojim zalihama visoko obogaćenog uranijuma“, navodi se u saopštenju.

Obustava inspekcija IAEA počela je nakon američko-izraelskih bombardovanja, ali je agencija u petak potvrdila da su one nastavljene.

U saopštenju u nedelju, Iran je rekao da ne priznaje „nezakonite“ i „neopravdane“ sankcije.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan je prošle nedelje insistirao na stavu da ta zemlja nema nameru da razvija nuklearno oružje. Pezeškijan je ublažio ranije pretnje da će Iran potpuno izaći iz Sporazuma o neširenju oružja - ali je upozorio da bi povratak sankcija doveo pregovore u opasnost.

On je u petak novinarima rekao da će Teheranu biti potrebna uveravanja da Izrael neće napasti njegova nuklearna postrojenja kako bi normalizovao svoj program obogaćivanja uranijuma. Takođe je odbacio zahtev SAD da preda sve iranske zalihe obogaćenog uranijuma u zamenu za tromesečno izuzeće od sankcija, rekavši: „Zašto bismo sebe stavili u takvu zamku i svakog meseca imali omču oko vrata?“

Zapadne sile i IAEA kažu da nisu ubeđene iranskim insistiranjem da njegov nuklearni program ima isključivo mirnodopske svrhe.

Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) postavlja ograničenja na iranska nuklearna postrojenja, njegove zalihe obogaćenog uranijuma i količinu istraživanja i razvoja koju može da sprovede. 

Kada je postignut, sporazum je proglašen prekretnicom u odnosima Zapada sa dugo izopštenom islamističkom nacijom. Cilj je bio da se Iranu omogući razvoj nuklearne energetske infrastrukture bez ulaska u proizvodnju nuklearnog oružja.

Iran je, kako piše britanski javni servis, pojačao svoje zabranjene nuklearne aktivnosti nakon što je Donald Tramp povukao SAD iz sporazuma tokom svog prvog predsedničkog mandata 2016. godine.

On je uporno kritikovao sporazum, dogovoren pod njegovim prethodnikom Barakom Obamom, kao manjkav, obećavajući da će pregovarati o boljim uslovima.