Koje posledice bi osetio region ako se rasplamsa izraelsko-iranski sukob, treba li Tirana posebno da brine?

Dogovor o primirju, pa njegovo kršenje. Ako sporazum o prekidu vatre između Izraela i Irana ne zaživi i sukob se rasplamsa, region Zapadnog Balkana, kažu sagovornici Kosovo onlajna, mogao bi da oseti ekonomske posledice u slučaju poremećaja na tržištu nafte, a bio bi prvi na meti ako dođe do novog talasa migranata. Da li Albanija treba da bude posebno obazriva - jedno je od pitanja koje se nameće.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Američki predsednik Donald Tramp tokom prethodne noći izjavio je da su se Izrael i Iran dogovorili o primirju kako bi okončali sukob započet 13. juna, ali je već u narednim satima sve palo u vodu. Prema izveštaju medija, međusobni napadi su nastavljeni. Za kršenje primirja Tramp krivi obe strane.

Produžetak sukoba na Bliskom istoku mogao bi da utiče na Zapadni Balkan višestruko, ekonomski i politički, a da li će imati poseban upliv u Albaniji, koja je godinama unazad na udaru iranskih hakera i u kojoj je, u Draču, već deceniju smešten centar jedne od iranskih opozicionih organizacija Mudžahedin-e Kalk (MeK), različito se posmatra.

Prema jednom gledištu, Albanija treba da bude na oprezu jer može da bude žrtva hibridnog rata, a kao očigledna upozorenja u tom smeru vide se sajber napad na veb stranicu opštine Tirana od pre četiri dana i pretnje plasirane preko društvenih mreža „ako se ne preduzmu hitne mere za proterivanje članova MeK-a“.

Prema mišljenju Dragoslava Rašete iz organizacije Novi treći put, međutim, ajatolin režim više nema kapacitet da se bavi hakerskim napadima na Albaniju i ima veću brigu: kako da ostane na vlasti.

Rašeta ističe za Kosovo onlajn da je prošlo gotovo deset godina od kako se odnosi Albanije i Irana nalaze u degradirajućoj fazi, naizgled bez prestanka. Od prvih hakerskih napada Nato je, kaže, dosta pomogao Albaniji da se u toj dimenziji suočava sa iranskim napadima, koji potom nisu bili tako opasni kao u prvim talasima kada su targetirane uglavnom vladine institucije i organizacije i kada je mogla da se izazove velika šteta funkcionisanju albanske države. 

„Od tada vidimo da se Albanija čvrsto zauzima i na poziciji SAD ali i na poziciji Izraela ako se setimo turneje izraelskog predsednika na Zapadnom Balkanu kada je posetio samo dve prestonice, Tiranu i Beograd, koji su označeni kao glavni saveznici Izraela u ovom regionu. Ali, kada pogledamo kako Iran i ajatolin režim trenutno stoji, ne verujem da postoje kapaciteti koji bi se bavili hakerskim napadima na Albaniju s obzirom da oni više nemaju ni kontrolu nad svojim vazdušnim prostorom, i da je vojni, a i državni vrh skoro obezglavljen. Mislim da će se ajatola više brinuti kako će ostati na vlasti i da li će sačuvati živu glavu, nego što će se brinuti šta treba činiti sa Zapadnim Balkanom zato što podržava Izrael“, kaže on.

Politički analitičar i urednik u dnevnom listu „Tema“ iz Tirane Ili Pata, pak, ocenjuje da je poslednji sajber napad na Albaniju bio signal mogućeg hibridnog rata koji je „preteča pravog, kao što se videlo u Iranu“. On sajber napad Irana na veb stranicu opštine Tirana tumači i kao „napad režima ajatolaha na jednu zemlju Natoa“.

„Znamo da je godinama najaktivnija opozicija (iranskom) režimu bila u Albaniji. Takođe znamo da su članovi ove opozicije, mudžahedini iz kampa MeK, bili glavni ljudi koji su bili uključeni u otkrivanje iranskih nuklearnih kapaciteta, a postoje dokazi da su njihovi ljudi unutar Irana takođe bili partneri Zapada i Izraela u dramatičnoj situaciji koja je dovela do prvih napada u kojima su ubijeni lideri vojske i Revolucionarne garde. Mislim da je ovaj (sajber) napad bio veoma jasan signal iz Teherana da se neće zaustaviti ni pred čim. Ono što se dogodilo je dramatično za nas, ali i za Nato, jer ako se pređu crvene linije, koje su već pređene, to stvara velike probleme u načinu na koji će Albanija biti uključena u ovaj sukob“, kaže Pata za Kosovo onlajn.

Mišljenja je i da sajber napad pod kojim se našla veb stranica opštine Tirana nije samo napad Irana, za koji navodi da nije strateški zainteresovan za Zapadni Balkan, uprkos činjenici da ima dobre trgovinske odnose sa Srbijom, Mađarskom i još nekim zemljama. 

„Rusija je uključena u Zapadni Balkan i zainteresovana da ovaj region ima probleme. Međutim, nije samo Rusija, već je i Kina jedan od glavnih investitora u našem regionu. Kina ima veoma dobre odnose sa Srbijom, Mađarskom i sa nekoliko drugih zemalja, poput Severne Makedonije, sa investicijama od nekoliko milijardi evra. Sajber napad je bio čista politička provokacija, ne samo protiv Albanije, već i protiv Natoa, uz upozorenje da bi situacija mogla da se iskomplikuje. Iza ovog signala vidim druge tajne službe koje deluju u takvim slučajevima“, ocenjuje Pata.

Prema oceni analitičara iz Skoplja Blagojčeta Atanasovskog, Albanija, povodom sukoba Izraela i Irana, trenutno „donekle diplomatski“ ne zauzima direktno stranu. Ipak ističe da je Albanija uvek smatrana jednim od najjačih i najstabilnijih američkih spoljnopolitičkih i bezbednosnih partnera, dok je s druge strane poznato da je Izrael najjači i najlojalniji partner SAD u spoljnoj politici.

„Mislim da je za sada Albanija taktična, ne meša se svojim prisustvom, bilo logistički, diplomatski ili vojno kako se ne bi nanela dodatna šteta ili da ne bi bilo hibridnih pretnji po bezbednost Albanije ili albanskih građana. Jer, Iran je previše moćan i vojno i diplomatski i mogao bi da nanese štetu Albaniji kroz hibridni napad. U situaciji kada Albanija pregovara o članstvu u EU, ne bi bilo potrebno da se albanskim građanima naruši bezbednosna situacija tako što bi se Albanija direktno ili indirektno uključila u vojni sukob između Irana i Izraela“, kaže Atanasovski za Kosovo onlajn.

„Izvoz“ problema 

Ono što nije bojazan samo Albanije, već i celog Zapadnog Balkana, je kakve bi ekonomske posledice mogao da prouzrokuje nastavak izraelsko-iranskog sukoba. 

Rašeta smatra da njih može biti u određenoj meri, ako se prihvati preporuka iranskog parlamenta da zatvori moreuz Ormuz kroz koji prolazi jedna petina svetske nafte. Ali, ističe i da od tih zaliha ni Evropa, ni SAD ne zavise mnogo.

„Gotovo 80 i više procenata te nafte, ide za Indiju i Kinu, dakle ni Evropa ni SAD ne zavise u tolikoj meri od nje“, navodi naš sagovornik.

Iran, dodaje, proizvodi oko 3-4 odsto svetske nafte, od čega je većina za domaću upotrebu, a trećina za izvoz.

„Ako pogledamo trenutno tržište nafte, postoji manje potražnje nego što ima nafte na tržištu. Tako da ne verujem da će to nešto značajnije uticati na cene fosilnih goriva, ali ostao bih rezervisan dok ne vidimo da li će se Amerikanci dublje uključivati ili je ovo bila možda samo taktika, kako bi se Iran ponovo naterao da pristane na kompromis kad su u pitanju nuklearni pregovori“, kaže Rašeta.

Ukoliko izraelsko-iranski eskalira, prema oceni analitičarke iz Prištine Aljme Ljame, to bi moglo da ima implikacije na ceo svet, pa i na naš region, i politički i bezbednosno.

„Ako dođe do eskalacije, može da usledi pad režima u Iranu, a onda je problem šta će doći posle građanskog rata koji analitičari predviđaju. Terorističke grupe i bezbednosna pitanja mogu da se 'izvoze' i u naš region jer nismo daleko. Implikacija može biti i na polju ekonomije jer smo videli najave Irana da će zaustaviti međunarodnu trgovinu naftom i gasom preko kanala i to može imati velike implikacije na privrede zemalja“, rekla je Ljama za Kosovo onlajn.

Takođe navodi da i politička pažnja Evropske unije može da bude više fokusirana na ovu vrstu sukoba koji mogu da eskaliraju, dok je uloga SAD u našem regionu već „u povlačenju“.

„Za male zemlje poput Kosova ili drugih zemalja u regionu, ponašanje velikih sila je veoma važno, kao i njihov angažman u našem regionu. Dakle, neka vrsta povlačenja, recimo, može imati određene posledice. Onda će neke regionalne sile ovde pokušati da preuzmu ulogu, ali ako te sile nisu demokratske to može da utiče i na demokratiju u našim zemljama“, ocenila je Ljama. 

Atanasovski ukazuje da će se u narednim nedeljama videti da li će situacija na Bliskom istoku dalje eskalirati ozbiljnim sukobima ili će se rešenje pronaći u kratkom roku. Ono što bi moglo da pogodi naš region je, ukazuje, eventualni nov talas migranata.

„Deo smo zapadne vojno-političke organizacije kao što je Nato i mislim da smo sa tog aspekta bezbedni. Ali, ako bi se desilo da dođe do talasa migranata, region bi bio prvi na udaru, kao što je to bio slučaj sa talasom migranata iz Sirije i Avganistana“, kaže Atanasovski.

Da bi došlo do novog izbegličkog talasa, kako ističe, bio bi potreban širi, intenzivniji i dugotrajniji vojni sukob, poput građanskog rata u Siriji.

„Ako rat između Izraela i Irana potraje nekoliko godina, definitivno će doći do novog talasa izbeglica. Vidimo da postoji i masovna evakuacija iz Irana u susedne zemlje, ali prerano je za prognoze. Videćemo u narednim nedeljama ili tokom leta da li će se ovaj sukob intenzivirati do maksimuma ili će se pronaći prihvatljivije diplomatsko rešenje, da se barem za sada postigne neki mir“, navodi naš sagovornik.

Ukoliko bude ekonomskih posledica krize na Bliskom istoku, koje bi pogodile čitav svet, njih bi, dodaje on, posebno osetio naš region koji je prilično siromašan. On ističe da su moguće ekonomske posledice u smislu povećanja cene nafte, a potom i inflacija kakva se dogodila pre tri godine nakon početka ruske vojne invazije na Ukrajinu.