Turska podelila Egej u mapi za Unesko, Grčka: Naše granice potvrđene evropskim pečatom

Atina je u utorak odgovorila uzdržano na kontroverzni potez Turske da Unesku preda pomorsku mapu koja, faktički, deli Egejsko more, ocenjujući taj čin kao pravno besmislen, dok istovremeno pomno prati poteze Ankare, prenosi Gazeta ekspres.

Turska je ovu mapu predala kao direktan odgovor na grčki plan za uspostavljanje zaštićene morske zone u južnom Egeju, čime su oživljene dugogodišnje tenzije između dve članice Natoa oko teritorijalnih voda i pomorskih granica.

Portparol grčke vlade Pavlos Marinakis umanjio je značaj turske inicijative, ističući nedavne uspehe Grčke u međunarodnom priznavanju njenih morskih granica.

„Grčka je obezbedila najdalje moguće granice zemlje sa evropskim pečatom“, rekao je Marinakis i opisao to kao „zvanično pred organom koji je za to nadležan – Evropskom unijom“, naglašavajući da je to nešto što se „nije dogodilo decenijama, a što je postigla vlada Kirjakosa Micotakisa“.

Za razliku od toga, zahtev Turske prema Unesku Marinakis je okarakterisao kao „pravno beznačajan“, jer predstavlja „predaju plana telu koje nije nadležno za takvu vrstu odluka“. On je optužio Ankaru da pokušava da „prisvoji područja koja joj ne pripadaju, što je jasno i protivno međunarodnom pravu i samoj realnosti“.

Na zatvorenom sastanku u Rezidenciji Maksimos, vladini zvaničnici ocenili su da mapa Grčke sa evropskim pečatom „ima stvarnu pravnu težinu“, dok su reakciju Turske opisali kao „spazmatičnu“. Vladini izvori su naglasili da će se Grčka fokusirati na jačanje odbrane, izbegavajući eskalatornu retoriku.

Opoziciona stranka Siriza kritikovala je vladino upravljanje grčko-turskim odnosima. Portparol stranke, Jorgos Karameros, izjavio je da je turska mapa „rezultat praznog prostora koji su ostavile vladine prakse“, optužujući administraciju za vođenje spoljne politike „bez nacionalne strategije sa početkom, sredinom i krajem, i bez plana za turske provokacije“.

Marinakis je uzvratio kritičarima iz opozicije braneći diplomatski dijalog, ističući da turski revizionistički stavovi nisu novi, već „dugogodišnji“, jer „negiraju uticaj grčkih ostrva i promovišu srednju liniju između Turske i kontinentalne Grčke“. On je podsetio da je pretnja casus belli od strane Turske na snazi već više od 30 godina, ali da to nije sprečilo održavanje bilateralnih sastanaka između grčkih i turskih lidera.