Avdulah Hoti - profesor ekonomije u dresu Prizrenske lige

Avdulah Hoti
Izvor: Klan Kosova

Kada je početkom juna Skupština Kosova, tesnom većinom od samo 61 glasa “za”, izabrala novu vladu sa Avdulahom Hotijem kao premijerom, malo ko je očekivao da će danas, četiri meseca kasnije, ovaj tihi profesor Ekonomskog fakulteta i dalje držati “dirigentsku palicu” prilično raštimovane prištinske vlasti.

Onaj jedan odlučujući poslanički glas, u međuvremenu, izgubio se negde na putu između parlamenta i Ustavnog suda, pa se zakoni već danima bezuspešno vraćaju na usvajanje kao u “danu mrmota”, ali Hoti čvrsto sedi u fotelji i primetno je da mu samopouzdanje raste.

Ako je na početku i bio malo zbunjen, jer mu je funkcija pala u krilo potpuno nenadano i samo zato što je Kurti naleteo na Grenela, a Isa Mustafa ima zdravstvenih problema, Hotijev premijerski libido se vrlo brzo “nabildovao” i za sada ne uspevaju mnogo da mu naštete svakodnevne salve uvreda koje stižu iz opozicije, posebno iz redova ogorčenog bivšeg koalicionog partnera - Samoopredeljenja. 

Ambiciozni Aljbin Kurti posle tvrdog prizemljenja obleće oko vlade i šalje brojne otrovne strelice, a u njegovom nesuđenom kabinetu mirno sedi čovek koga je baš on ekspresno i prilično bahato otpustio sa mesta potpredsednika, na jednoj od sednica pred kraj svog neslavnog i kratkog mandata. I ne samo što mirno sedi na mestu predsednika vlade, nego Hoti i putuje, tamo gde Kurti nije bio ni blizu. 

Hoti je bio s Trampom u Vašingtonu i sladio se ukusnim američkim sendvičima, nekoliko puta sreo se s Vučićem, a u Briselu ga već i prepoznaju kad dođe kod Lajčaka i Borelja. Istovremeno, dopisuje se na Tviteru sa američkim i EU funkcionerima nižeg ranga i hvale ga kolege iz koalicionih stranaka. 

Ali, koliko god da je imao sreće da ni kriv ni dužan postane premijer, toliko mu s druge strane nikako ne idu na ruku obaveze kojima je prinuđen da se bavi. A zalomila mu se pandemija koronavirusa, sa svim svojim nepredvidljivim posledicama, i odlučujuća faza dijaloga sa Srbijom oko normalizacije odnosa, na čemu su pala njegova dva prethodnika.

I dok sa koronom to nekako funkcioniše, uostalom muče se i Nemci sa svim njihovim bogatstvom i čuvenom medicinom, u razgovorima sa Beogradom to ide dosta teže. Pokušava Hoti, manirom racionalnog ekonomiste, na susretima u Briselu da ostavi utisak razložnog sagovornika koji je spreman za dogovor, ali u Prištini je to sasvim drugi čovek. Ustvari druga priča. 

Tamo iz Hotija progovara političar, ostrašćeni stranački funkcioner, željan što boljeg rejtinga za sebe i svoju partiju. A uhu većinskih birača, koje Kurti svakog dana zasipa slatkim patriotskim pričama i ukazuje na “veleizdajničke poteze” vlade, prija da čuju kako nema razgovora o Zajednici srpskih opština do konačnog sporazuma i kako se sa Beogradom govori jedino o “obostranom priznanju”.

"Hoti se koristi sredstvima profesionalnih ucenjivača kako bi i Srbiju i Evropsku uniju pokušao da dovede pred svršen čin, nudeći izbor između blokade dijaloga i priznanja samoproglašenog Kosova od strane Beograda", ocenio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić Hotijevu “diplomatiju” i u ovoj rečenici nalazi se sva suština trenutnog stanja zvaničnih srpsko-albanskih odnosa.

Sa nedavnog boravka u Tirani, gde je njegova vlada imala zajedničku sednicu s Raminim kabinetom, Hoti se pre nekoliko dana u Prištinu vratio na krilima priče o brisanju granica s Albanijom i kosovskog preuzimanja Drača. U sklopu najave zajedničke organizacije obeležavanja Prizrenske lige on i Rama obećali su brigu o Albancima u Preševu i još desetine drugih zajedničkih planova na tragu stare ideje Abdule Frašerija i Ise Boljetinca o nacionalnom objedinjavanju.

Profesor ekonomije sa idejom normalizacije odnosa u regionu ili ekstremni predvodnik Prizrenske lige sa granicama koje obuhvataju Leskovac, Novi Pazar, Podgoricu, Skoplje i Janjinu. Avdulah Hoti će uskoro morati da odluči šta je.