Košta u poseti Zapadnom Balkanu: Korak ka proširenju ili privid ubrzanja procesa?

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta boravi u poseti zemljama Zapadnog Balkana, a sagovornici Kosovo onlajna naveli su to kao pozitivan signal kada je reč o intenziviranju procesa proširenja. Uprkos tome, ocenili su da integracija regiona nije bez uslova, posebno kada je reč o Srbiji i Kosovu, gde normalizacija odnosa ostaje ključni faktor. Takođe su doveli u pitanje sposobnost Evropske unije da zaista realizuje planove proširenja.

Piše: Jelena Novakov

Košta boravi danas u Srbiji, gde se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i poručio da se u Beogradu nalazi kako bi potvrdio kontinuiranu podršku evropskom putu zemlje. Sa Vučićem je takođe razgovarao o pitanjima pravosuđa, REM-a, izbornih zakona i preporuka Odihra, dok je predsednik napomenuo da je za Beograd važno da se usklađuje sa pravilima koje je Unija propisala za kandidate.

S druge strane, tokom boravka u Prištini, Košta je istakao da je normalizacija odnosa ključna za evropsku budućnost Kosova i Srbije, dodavši da je ostvaren napredak, ali da je neophodna implementacija Ohridskog sporazuma. Košta se u Prištini sastao sa Aljbuljenom Hadžiju i Aljbinom Kurtijem. Kurti je tim povodom poručio da je Kosovo spremno za status kandidata i za otvaranje pregovora sa Evropskom unijom.

Predsednik Evropskog saveta je takođe posetio Severnu Makedoniju, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, a turneju po Zapadnom Balkanu završiće prisustvom samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu.

Uslovi i normalizacija

Urednik spoljnopolitičke rubrike Prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić rekao je za Kosovo onlajn da je Antonio Košta prilikom posete Zapadnom Balkanu pokazao da su evropska vrata otvorena, ali ne bezuslovno, već da će pridruživanje i dalje biti zasnovano na reformama i zaslugama.

„Ono što smo mogli da očekujemo, a što smo i čuli od predsednika Evropskog saveta, jeste da EU ostaje posvećena proširenju. Mogli smo da čujemo i danas u Beogradu i tokom prethodnih sastanaka da je Košta više puta ponovio da su vrata otvorena“, rekao je on.

Za Evropsku uniju, kazao je Denčić, u ovom trenutku je posebno važno da radi na integraciji Zapadnog Balkana, ali istakao je da vrata ipak nisu otvorena bez uslova.

„Ono što ostaje poruka Brisela jeste da je proces pridruživanja i dalje zasnovan na zaslugama, da je neophodno sprovesti one reforme koje su predviđene i da bez toga apsolutno neće biti napretka“, kazao je Denčič.

Denčić podseća da je Košta istakao da je za Kosovo i Srbiju normalizacija odnosa jedan od osnovnih uslova za napredak na evropskom putu.

„Važno je što ostaje taj termin 'normalizacija', da se ne zahteva od Beograda, makar u ovom trenutku, bilo kakvo priznavanje niti uspostavljanje odnosa na taj način, ali da je neophodno da dođe do sporazuma na određenom nivou. Tako nešto možemo da čujemo i od drugih svetskih aktera, bez obzira na to da li oni podržavaju poziciju Srbije i njen teritorijalni integritet ili pak priznaju samoproglašenu kosovsku državnost“, napomenuo je.

Govoreći o porukama koje je Antonio Košta uputio kosovskim zvaničnicima, Denčić je rekao da je on istakao potrebu za prilagođavanjem retorike.

„Nesporno je da postoji glasanje, da postoji pobednik na izborima, ali činjenica je da EU sigurno nije mogla da bude zadovoljna onim što se dešava već više od godinu dana, da je politička kriza zaista velika“, rekao je Denčić.

Prema njegovim rečima, u Tivtu bi moglo da bude reči o novim modelima proširenja, novoj vrsti pregovora ili novoj vrsti članstva. Denčić se takođe složio sa ocenom Antonia Košte da je učestalost sastanaka EU-Zapadni Balkan pozitivna.

„Mogli smo da čujemo prethodnih nedelja da se zaista ozbiljno razmatra novi koncept proširenja, koji je predložio nemački kancelar, iako je bio kritikovan čak i u samoj zemlji, a takođe i od određenih evropskih lidera. Za sada je to nešto što je na stolu, možda ne govorimo o punopravnom članstvu, možda će se to odvijati na drugi način, ali bi naše zemlje bile integrisane“, rekao je on.

Evropi potreban Zapadni Balkan

Diplomata Albert Prenkaj izjavio je za Kosovo onlajn da predsednik Evropskog saveta Antonio Košta posmatra evrointegraciju Zapadnog Balkana kao geostratešku potrebu Evrope, dodavši da je normalizacija odnosa ključni faktor za put ka Evropi kada su u pitanju Srbija i Kosovo.

„Napomena predsednika Evropskog saveta Antonia Košte da, u vremenima 'globalne geopolitičke neizvesnosti i ekonomske nestabilnosti', proširenje nije samo opcija već geostrateška nužnost za Evropu, da predstavlja investiciju u mir, stabilnost i bezbednost našeg kontinenta. Predsednik Košta je istakao da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije neophodna za evropsku budućnost obe zemlje“, rekao je Prenkaj.

Prema njegovim rečima, očekivanje Evropskog saveta od samita u Tivtu je procena napretka postignutog u postepenoj integraciji Zapadnog Balkana u EU, kao i razmatranje načina za rešavanje zajedničkih izazova i jačanje bezbednosti.

„Iako Košta potencira da proširenje Evropske unije nije opcija već 'geostrateška nužnost', teme samita u Tivtu zvuče kao da je gore pomenuta zabrinutost više kolokvijalne nego suštinske prirode. U ovakvim okolnostima očekivao bih agilniji pristup u pozitivnom smislu“, rekao je on.

Prenkaj kaže da bi, ako je proširenje zaista od geopolitičkog značaja, proces trebalo ubrzati kroz pristup „integracija uz standarde“, a ne „standardi kao uslov integracije“, pre svega zbog neizvesnosti na globalnom nivou.

EU spremna za proširenje

Izvršni direktor „Prespa instituta“ u Severnoj Makedoniji Andreja Stojkovski ocenio je za Kosovo onlajn da je, sudeći po porukama predsednika Evropskog saveta Antonia Košte tokom posete Zapadnom Balkanu, Evropska unija spremna za prijem novih članica, dodajući da bi o tome moglo da bude reči i na predstojećem samitu EU–Zapadni Balkan.

„Poruka koju stalno slušamo, a to je da je proširenje veoma visoko na agendi i da je ponovo postalo prioritet Evropske unije, jeste da države koje se nalaze u procesu treba da učine sve što mogu kako bi sa svoje strane ubrzale taj proces. Verujem da takav pristup znači da je Unija, sa druge strane, spremna za prijem novih država članica“, ocenio je on.

Komentarišući Koštine poruke Kosovu, Stojkovski je rekao da je reč o stavovima koje Evropska unija kontinuirano ponavlja i koji su fokusirani na formiranje institucija.

Ponavljanje istih poruka, dodao je Stojkovski, očekuje i tokom samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu. Pored toga, rekao je da postoji mogućnost i da će se razgovarati o predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca o ubrzanju procesa pridruživanja Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana.

„Verovatno će, pošto će to biti skup svih političkih lidera iz regiona, uslediti još jedno ponavljanje poruka upućenih svakoj od država. A biće diskusija oko toga kako bi se završio ili zaokružio proces pristupanja, kako bi države mogle da napreduju“, zaključio je Stojkovski.

Mogućnosti EU

Albanski analitičar i politički urednik dnevnog lista Tema Ili Pata rekao je za Kosovo onlajn da balkanska turneja predsednika Evropskog saveta Antonia Košte ima pre svega političku poruku i da treba da razjasni pravac kojim će Evropska unija ići kada je reč o Zapadnom Balkanu. Ističe, međutim, da je proces integracije regiona izgubio na značaju usled unutrašnjih problema, kao i da Evropska unija nije uspela da agendu proširenja pretvori u stvarni politički prioritet.

„Mislim da pitanje proširenja bloka, više nego pitanje Evropske unije, sve više postaje problem koji će rešavati najmoćnije države članice EU, a Nemačka i Francuska imaju glavnu ulogu. Mislim da će samit u Tivtu, više nego zajednički stav Evropske unije, biti politički signal iz Nemačke, posebno nakon pisma koje je kancelar Merc podelio u vezi sa Ukrajinom i Moldavijom. Očekuje se novi razvoj događaja koji bi mogao da promeni agendu EU, ovog puta na štetu naših zemalja“, rekao je on.

Govoreći o integraciji Srbije u EU, kao glavni problem istakao je cilj Nemačke da igra važnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, ali da je Albanija takođe deo tog procesa.

„Verujem da je problem sa Srbijom, kao što znamo, upravo pitanje Kosova. Mislim da u pregovorima između velikih sila u vezi sa Kosovom Evropska unija do sada nije imala nikakvu ulogu, dok je Nemačka želela da ima svoju ulogu. Mislim da je to suština problema. Nemačka želi važnu ulogu u pregovorima između Srbije i Kosova i to će biti pitanje u budućnosti. Albanija je takođe deo ove ‘igre’, sve dok se radi o Albancima, radi se o zemlji koja nam je veoma bliska“, ocenio je Pata.