Manja izlaznost birača na izborima i raspodela moći: Ko gubi?

Više od dva miliona ljudi sa pravom glasa odlučivaće 7. juna na vanrednim parlamentarnim izborima o raspodeli snaga političkih partija na Kosovu. S obzirom da će to biti treći parlamentarni izbori u poslednjih godinu i po dana, poznavaoci političkih prilika ocenjuju da su birači umorni od izbornih ciklusa, što će dovesti do manje izlaznosti glasača. Sagovornici Kosovo onlajna i u tom slučaju prognoziraju stabilan procenat za Samoopredeljenje, dok ocenjuju da su najave lidera te partije Aljbina Kurtija o osvajanju 60 odsto glasova nerealne, jer povratak Vjose Osmani u DSK preti da „okruni“ biračko telo premijera u tehničkom mandatu.

Piše: Milena Miladinović

Na biračkom spisku za izbore 7. juna je, kako je saopštila Centralna izborna komisija, 2.092.174 birača. Na Kosovu pravo glasa ima 1.959.962 glasača, dok je 132.212 birača registrovano u dijaspori. Broj glasova iz dijaspore, smatraju naši sagovornici, u najvećoj meri određuju raspodelu moći političkih partija na Kosovu. Ukoliko podrška tog biračkog tela izostane, procenjuju, smanjiće se i procenat osvojenih glasova najveće partije na Kosovu – Samoopredeljenja.

Još jedna od važnih kategorija su penzioneri, koji u najvećem broju glasaju, ali i žene, koje, prema istraživanjima, u poslednjim godinama u većem broju izlaze na birališta.

Ukoliko izlaznost tih kategorija stanovništva izostane 7. juna, na gubitku će biti Pokret Samoopredeljenje, ocenjuju analitičari, ali ipak predviđaju stabilan procenat Kurtiju.

Još jedan faktor koji će uticati na procente je povratak Vjose Osmani u DSK, koja bi, prema rečima analitičara, mogla da „ukrade“ deo birača Samoopredeljenju.

U situaciji kada su građani vidno umorni od konstantnih izbornih ciklusa, analitičari upozoravaju da bi ključni faktor stabilnosti mogao biti spremnost najvećih partija na kompromis.

Manji procenat, ali ne i debakl

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenio je za Kosovo onlajn da će, ukoliko izlaznost na izborima na Kosovu 7. juna bude niža, to značiti i manji procenat za Samoopredeljenje, ali da se ne može govoriti o debaklu tog pokreta i njegovog lidera Aljbina Kurtija.

„Pored manje izlaznosti, verovatno ćemo imati i manji procenat za Samoopredeljenje, ali ne možemo govoriti o debaklu. Istraživanja koja su vršena do sada pokazuju stabilan procenat za Samoopredeljenje, ali i da je nerealno to što Aljbin Kurti tvrdi da će imati 60 odsto na izborima“, kazao je Surlić.

Na raspodelu snaga među partijama nakon izbora uticaće dva faktora, smatra Surlić - ulazak Vjose Osmani u trku i međunarodna zajednica.

„Sada je u pitanju novi faktor, ulazak Vjose Osmani direktno u političku arenu, i ona će uspeti da povrati neki procenat Demokratskom savezu Kosova. Tu je i međunarodni faktor, kako će se oni ponašati, pre svega Sjedinjene Američke Države, mislim da će se to odraziti i na opredeljenje birača“, rekao je naš sagovornik.

Svakako, smatra Surlić, ne treba žuriti sa tezama da Kurti gubi.

„I da pređe u opoziciju, on je stvorio jedan takav nacionalistički narativ, da bi opozicija u mnogome sledila njegov put što se tiče srpske zajednice, što je, nažalost, poražavajuće“, izjavio je Surlić.

Samoopredeljenje gubi

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić ipak ne očekuje manju izlaznost birača zbog, kako je istakla, veće kompetitivnosti među partijama, dok biračko telo iz dijaspore opisuje kao ključno u raspodeli snaga među političkim strankama nakon izbora.

„Postoji određeni nivo mobilizacije kod DSK, malo je, da kažemo, osvežena partija zbog povratka Osmani, iako ni tu nije sve čisto i vidi se da u partiji ima dosta visoko pozicioniranih osoba koje se protive toj odluci ili baš nisu u potpunosti bili za tu vrstu ujedinjenja. Ali, samim tim što se vidi određeni nivo revitalizacije i mobilizacije kod DSK, nije isključeno da to može da se odrazi na glasače Samoopredeljenja ili DPK, tako da, bez obzira na to što su ovo treći izbori u kratkom roku, nije isključeno da će izlaznost biti otprilike na istom nivou kao i i prošlog puta. Ne bih se iznenadila da se ne vidi zamor glasača baš zbog te pojačane konkurencije, pojačane kompetitivnosti između  stranaka“, rekla je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Kada je u pitanju srpska zajednica, Andrić Rakić ističe da su rezultati izlaznosti gotovo isti iz godine u godinu, dok je na nivou Kosova primetan povećan broj žena koje izlaze na izbore. To, dodaje, može pozitivno da se odrazi na DSK, jer Osmani može da mobiliše glasove žena. 

Kada je reč o starosnim grupama, najmanje glasaju najmlađe starosne grupe, koje su u najvećoj meri nacionalistički orijentisane, kaže naša sagovornica.

Ukoliko se oni ne mobilišu, dodaje Andrić Rakić, to će značiti da „nacionalističke partije“ mogu da ostvare nešto slabiji rezultat nego što je inače njihov potencijal.

Istakla je da su najredovniji na izborima penzioneri, koji uglavnom doprinose rezultatu partija koje su u tom trenutku na vlasti, jer one koriste svoje resurse u predizbornoj kampanji.

Ipak, smatra, i na ovim izborima će odlučujući faktor biti dijaspora.

„Ovde je ključna izlaznost dijaspore, jer ona je ta koja je u velikoj meri doprinela rezultatima Samoopredeljenja i ukoliko iz nekog razloga izostane veća izlaznost u tom biračkom telu, to može da vrati Samoopredeljenje na rezultat iz februara prošle godine“, kaže ona.

U slučaju manje izlaznosti glasača, smatra, gube najveće partije, u ovom slučaju Samoopredeljenje.

„Samoopredeljenje gubi, uslovno rečeno, na manjoj izlaznosti. Prvenstveno će dijaspora biti ta koja utiče na porast ili smanjenje izlaznosti. Uglavnom su to glasovi koji prave razliku, tako da najvećim partijama ne odgovara manja izlaznost“, izjavila je Andrić Rakić.

Umorni građani

Bivši diplomata Silje Ukšini kaže da su građani umorni od stalnog ponavljanja izbora. Ocenjuje da bi povratak Vjose Osmani u DSK mogao da oslabi Samoopredeljenje, ali i da bi to Kosovo vratilo u bezizlaznu situaciju.

Ukšini je za Kosovo onlajn kazao da mora doći do kompromisa.

„Mislim da ono što najviše zamara i uznemirava građane jesu stalni izbori, jer izbori služe za izbor jedne ekipe koja upravlja zemljom, Kosovom. Ljudi sada vide izbore samo kao takmičenje i nespremnost za kompromis. Na Balkanu se kompromis čita pogrešno, kao slabost. Smatram da nedostaje spremnost za kompromisom. Rugova je činio kompromise od 2001. do 2004. godine, Tači je to uradio 2014. godine, i mislim da je i za Kurtija neophodno da to čini. Mala partija koja nema glasova ne može praviti kompromise, to mora učiniti velika partija. Ona ima glasove. Neko može dobiti i 70 odsto na izborima, ali demokratija je lepa kada ima balans“, rekao je on.

Kako je dodao, ukoliko Osmani pridobije određeni broj glasača Samoopredeljenja, to će otvoriti pitanje „kako dalje“.

„Ljudi se nadaju da će možda Vjosa Osmani da dovede do rasta DSK. Ako se to i desi, neće se desiti zbog glasova DPK, nego glasova Samoopredeljenja. To znači da će Samoopredeljenje da izgubi pet do šest odsto. Ako izgubi pet do šest odsto, biće problema kako dalje. Ako Kurti nije glasao za Osmani u prošlom sazivu, ne verujem da će to uraditi sada“, kazao je Ukšini.

Sa druge strane, dodao je, kod lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija su se do sada mogle čuti kritike na račun DPK, što ugrožava mogućnost saradnje.

„Ako budemo imali ponovo izbore na jesen, to će zaista postati jedna dosadna turska serija“, poručio je Ukšini.